Fridom haus: Demokratija u Srbiji već četiri godine u padu

Demokratija u Srbiji već četvrtu godinu beleži pad, a pogoršanje je zabeleženo u svim posmatranim kategorijama - od nezavisnosti medija i civilnog sektora, do državnog upravljanja i lokalne vlasti, pokazao je novi godišnji izveštaj Fridom hausa "Zemlje u tranziciji" o stanju demokratije u bivšim komunističkim zemljama.

Izveštaj kojim je obuhvaćeno 29 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije, pokazao je da je zabeleženi pad demokratije u posmatranim zemljama najveći od pokretanja projekta 1995. godine.

Situacija je pogoršana u 19 od ukupno 29 zemalja, medju kojima je, već drugu godinu, više konsolidovanih autoritarnih režima nego konsolidovanih demokratija.

Srbija je, zajedno s Hrvatskom, Crnom Gorom, Madjarskom, Rumunijom i Bugarskom, svrstana u grupu "polukonsolidovanih demokratija", ali je sa ukupnim skorom od 3,96 (na skali 1 do 7, pri čemu je 1 najbolja ocena) najlošije ocenjena u toj grupi.

Kada je reč o Balkanu, u izveštaju se ocenjuje da je demokratija napredovala od 2005. do 2010. godine, ali je sada u opadanju, sa izuzetkom Makedonije, nakon obećavajuće promene tamošnje vlasti.

"Disfunkcionalni institucionalni aranžmani" koče napredak BiH i njeno približavanje EU, dok su Srbija i Crna Gora medju osam zemalja kojima vladaju "osobe s neformalnom moći koja prevazilazi njihove mandate", navodi se u izveštaju.

"Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Djukanović u Crnoj Gori zarobili su svoje države, pretvarajući ih u mehanizme koji služe za jačanje njihovih partija", navodi se u izveštaju i dodaje da je nacionalističko podstrekivanje koje je dovelo do sukoba u Jugoslaviji, ponovo omiljeni rečnik političara.

U izveštaju se navodi i da iako je EU (u novoj strategiji proširenja)  izdvojila Srbiju i Crnu Goru kao "predvodnike" u procesu pristupanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja da učvršćuje vlast.

Prošle godine Vučić se "rokadom" prebacio iz premijerske u predsedničku fotelju, a potom odabrao novog premijera sa ograničenom vlašću. Takvi manevri podrivaju ustavni poredak i nezavisnost institucija vlasti u zemlji, ocenjuje se u izveštaju.

Kada je reč o regionu Slovenija je jedina bivša jugoslovenska republika koja je svrstana u kategoriju "konsolidovanih demokratija".

Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija, zajedno s Albanijom, svrstane su u "tranziocione vlade ili hibridne reižme".

Od ukupno 29 posmatranih zemalja, kao "konsolidovane demokratije" ocenjene su Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija (7).

"Polukonsolidovane demokratije" su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Madjarska (6).

U grupi "tranzicionih vlada ili hibnridnih režima" su BiH, Kosovo, Makedonija, Albanija, Ukrajina, Moldavija i Gruzija (7).

Najbrojnija je grupa zemalja koje su ocenjene kao "konsolidovani autoritarni režimi" -  Rusija, Belorusija Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgizija, Tadžikistan, Azerbejdžan i Jermenija (9).