U Srbiji u 2017. godini odobreno 14 zahteva za azil, za deceniju 109

Nameru da zatraži azil u Srbiji tokom 2017. godine izrazilo je 6.199 osoba, a od 236 zvanično podnetih zahteva odobreno ih je 14, izjavila je danas predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković predstavljajući godišnji izveštaja u oblasti zaštite izbeglica u Srbiji.

"Kancelarija za azil tokom 2017. godine registrovala je 244 osobe, od kojih su 236 podnele zahtev za azil, a 106 je saslušano. Usvojeno je 14 zahteva, 50 zahteva za 56 osoba odbačeno je, dok je 11 odbijeno", kazala je Tošković na konferenciji za novinare na kojoj je govorio i zvaničnik UNHCR-a a na kojoj je navedeno i da je za 10 godina u Srbiji odobreno 109 zahteva za azil.

U Srbiji je prošle godine boravilo 2.630 dece od kojih je 156 bilo bez roditelja, i nijedno od njih nije dobilo azil, rekla je ona i izrazila očekivanje da će Srbija uskoro dobiti centre za smeštaj dece.

Iako je u prethodnoj godini zabeležen najveći broj usvojenih zahteva za azil od stupanja na snagu Zakona o azilu, tokom 2017. bilo je 14 pozitivnih odluka - tri osobe dobile su utočište a njih 11 supsidijarnu zaštitu, rekla je Tošković koja je izvršna direktorka Centra.

Utočište su dobile osobe iz Burundija, Sirije i Avganistana, a supsidijarnu zaštitu devet osoba iz Libije i po jedna iz Nigerije i Ukrajine, navela je Tošković i dodala da je najviše odbačenih zahteva bilo za državljane Avganistana i Iraka, a najviše odbijenih za državljane Somalije.

Prema njenim rečima, postupci su obustavljeni u 112 predmeta, za 158 osoba jer su najčešće tražioci azila u medjuvremenu napustili Srbiju ili mesto boravka.

Na skupu je ocenjeno da je najveći deo aktivnosti koje su državni organi sprovodili prema izbeglicama bio usmeren, pre svega, na humanitarnu pomoć i smeštaj, dok sistemska rešenja kao i jasna migraciona politika nisu uspostavljeni.

Predstavnici centra naveli su da je u prethodnoj godini ostvaren ozbiljan pozitivan prisutp uključivanju dece u obrazovni sistem, ali su i dodali da postoji izvesna nezainteresovanost te dece za nastavu, jer se ona odvija na srpskom jeziku.

Takodje, navedeno je da postoji problem kod upisa izbeglica na visokoškolske ustanove jer im se studiranje naplaćuje kao strancima, ali i kod izdavanja lične radne dozvole koja prevazilazi njihove finansijske mogućnosti.

U prethodnoj godini zaposleno je 20 tražilaca azila i izbeglica, rekla je ona. Tošković je navela i da u Srbiji do danas niko nije dobio putnu ispravu, a nije stekao ni državljanstvo.

Prema analizi, zaključeno je i da medju tražiocima azila ne postoji preveliki odziv za učenje srpskog jezika iako su časovi besplatni.

Advokat centra Ana Trkulja izrazila je uverenje da će se situacija unaprediti nakon usvajanja novih zakona o azilu i strancima.

Dodala je da je pravo na socijalnu pomoć ostvareno, i da u toj oblasti nije bilo problema.

Tošković je navela da je 2017. godinu obeležio i nečuven postupak ekstradicije turskog državljanina kurdskog porekla Dževdet Ajaza, koji je bio u postupku azila u Srbiji koji nije bio pravosnažno okončan i uprkos odluci Komiteta protiv mučenja Ujedinjenih nacija, koji je vlastima naložio kao privremenu meru da se uzdrže od vraćanja Ajaza u Tursku zbog rizika od mučenja ili drugog nečovečnog postupanja.

Dodala je da Centar i dalje radi na njegovom slučaju.

Predstavnik UNHCR Džon Endrju Jang izrazio je zadovoljstvo velikodušnim i humanitarnim pristupom na koji je Srbija postupila sa izbeglicama, i dodao da je svemu tome doprineo i profesionalni i posvećeni rad Beogradskog centra za ljudska prava i predstavnika ostalih organizacija civilnog društva.