Kosovo ponovo u žiži interesovanja srpske javnosti
Već godinama ta tema je, naime, pri dnu skale problema koje ljudi u Srbiji označavaju kao životno važne. Ubedljivo je ispod ekonomskih i socijalnih pitanja, poput zapošljavanja, obrazovanja, zdravstvene zaštite i životnog standarda, koja ukupno čine i više od tri četvrtine glavnih briga i preokupacija.
Ali, porast zainteresovanosti nije doneo jasnije definisanje stavova i ideja. Naprotiv, podeljenost javnosti oko ključnih stavova, pa čak ni konfuzija koja vlada u pojedinim aspektima, nisu umanjeni. Otuda se stiče utisak da javni, unutrašnji dijalog, nije pomogao široj javnosti da lakše i jasnije nego ranije formira stavove o kompleksu kosovskih pitanja.
Istraživanja pokazuju da stavovi iskazani u unutrašnjem dijalogu nisu doprli do ogromne većine stanovništva. Čak 94 odsto anketiranih u istraživanju koje je sproveo Institut za evropske poslove (od 16. do 20. marta, na uzorku od 1.203 ispitanika) reklo je da nije učestvovalo u unutrašnjem dijalogu (nije ga kontinuirano pratilo), a tek 3,4 odsto reklo je da je učestvovalo, odnosno pratilo raspravu o kosovskoj temi.
Isto istraživanje pokazalo je potpunu podeljenost srpske javnosti o tome da li je Kosovo izgubljeno za Srbiju ili nije i to u odnosu 43 (da je izgubljeno) prema 45 odsto (da nije izgubljeno). Istovremeno, javnost je veoma odlučna da Srbija ne treba da prizna nezavisnost Kosova (čak 81odsto), pa i kada bi od toga zavisio ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU).
Iako njegov tok nije dopro do većeg broja gradjana Srbije, unutrašnjem dijalogu se može pripisati zasluga da je u izvesnoj meri "pacifikovao" pa i racionalizovao debatu o Kosovu. Istraživači, naime, beleže osetan pad takozvanog "narativa o izdaji" u poslednjim mesecima 2017. i prvim mesecima ove godine, što se pripisuje promeni retorike ljudi na vlasti.
Analizom velikog broja poruka na društvenim mrežama, gde širi slojevi stanovništva najviše polemišu, istraživači iz Centra za nove medije "Liber" primetili su da ovo "smirivanje tla" potiče od "pacifikacije diskursa o Kosovu u javnosti, koju je inicirao i sam predsednik Aleksandar Vučić". "Vlast u Srbiji je vešto transformisala dominantni narativ o Kosovu kao "otetom" u jedan diskurs koji se zasniva na pregovorima, dijalogu, kompromisu i svojevrsnoj "trgovini" ili čak "igri šaha", navodi se u istraživanju.
Brojke potvrdjuju ovaj nalaz, prema kojem o "izdaji" Kosova tokom marta govori tek 22 odsto korisnika društvenih mreža, što je dvostruko manje nego što je zabeleženo u nekoliko sondaža tokom druge polovine prošle godine.
Za razliku od crno-belog, izdajničko-patriotskog ambijenta koji je preovladavao na društvenim mrežama u drugoj polovini 2017. godine, sada je veoma iskazana potreba da se kosovsko pitanje "reši već jednom", da se "skine sa dnevnog reda" i da se "okrene budućnosti", što sve korespondira sa porukama koje u poslednje vreme emituju državni vrh i predsednik Srbije Vučić.
