Bez normalizacije odnosa Beograda i Prištine nema ekonomskog rasta i boljeg životnog standarda

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine dovela bi do ekonomskog rasta Srbije, veće zaposlenosti i boljeg životnog standarda gradjana, ocenili su danas stručnjaci.

Na prezentaciji studije "Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa izmedju Beograda i Prištine" autori su naveli da sve projekcije pokazuju pesimističke procene ukoliko izostane rešenje prihvatljivo za obe strane, odnosno ako ostane status kvo stanje.

Studiju je naručila Fondacija za otvoreno društvo u nameri da se gradjanima ukaže na posledice nerešavanja odnosa Srbije i Kosova, koje bi se ogledale u starenju populacije, ne samo zbog manje stope nataliteta već i odlaska mladih ljudi iz zemlje, zatim u padu broja zaposlenih, manjim penzijama, slabijem privrednom rastu, manjim investicijama i izvozu.

Direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić je objasnila da su projekcije radjene za dva moguća scenarija.

Kako je navela, prvi scenarij je očekivani ili realni koji podrazumeva da će se odnosi izmedju Srbije i Kosova na odredjeni način normalizovati, bilo kroz razmenu teritorija ili primenu Briselskog sporazuma. Kao rezultat tih procesa Srbija bi se uspešno priključila Evropskoj uniji, najverovatnije izmedju 2025. i 2030. godine.

Drugi scenarij je status kvo u kome neće doći do normalizacije odnosa, pregovori sa EU bi bili neuspešni i Srbija bi po svim pokazateljima daleko zaostajala za razvijenim zemljama EU, sa kojima bi i saradnja bila sve slabija.

"U slučaju prvog scenarija Srbija, u kojoj živi oko 7,1 milion ljudi, do 2060. godine imala bi manje 1,2 miliona stanovika, ili 17 odsto, a u drugom scenariju bilo bi manje 3,1 milion ljudi, odnosno 44 odsto", istakla je Jelinčić.

Izostanak normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kako je navela, doveo bi do toga da penzije u Srbiji rastu po stopi od 1,2 odsto godišnje, a ako bi se našlo prihvatljivo rešenje primanja najstarijih sugradjana uvećavala bi se po stopi od 3,2 odsto.

Takodje, normalizacija odnosa bi stvorila uslove da prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije do 2030. godine bude 4,5 odsto, a ako bi bilo nerešeno stanje rast bi bio 1,9 odsto.

Izvoz roba i usluga bi u prvom scenariju sa sadašanjih 50,2 odsto BDP-a bio uvećan na 65 odsto, a u drugom scenariju bi iznosio svega 38 odsto BDP-a.

Po realnom scenariju 2030. godine BDP bi u Srbiji, prema rečima šefa istraživačkog tima Miladina Kovačevića, iznosio 85,7 milijardi evra, a ako ostane status kvo 65,8 milijardi, što znači manje za 19,9 milijardi.

"Ako se zadrži status kvo može se očekivati drastičan pad stranih investicija, ekonomskog rasta, zaposlenosti, standarda gradjana, pada kreditnog rejtinga i porasta cene zaduživanja", rekao je Kovačević.

Dinar bi, ako se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, slabio dva odsto godišnje, dok bi u drugom značajno slabio u celom projektovanom periodu zbog porasta potrošnje i inflacije.

U slučaju normalizacije odnosa Beograda i Prištine zbog zadovoljavajućih ekonomskih kretanja učešće izdataka za penzije u BDP smanjilo bi se, prema rečima Katarine Stančić, sa 11 odsto u 2016. godini na 7,8 odsto u 2030. godini, odnosno na 5,2 odsto u 2060.  

Scenario status kvo predvidja da, pod uslovom da se želi da se održi makroekonomska stabilnost,  prosečne penzije bi ostale  na nivou 2017,  u intervalu od 43 godine.

To bi, kako su rekli autori istraživanja, dovelo do njihove neodrživosti i opterećenja javnih finansija i povećanja apsolutnog i relativnog siromaštva.

Stančić je rekla da bi u slučaju prihvatanja realnog rešenja aktivno stanovništvo od 15 do 74 godine palo za oko 811.000 ili za 26 odsto do 2060. godine, a pod uslovom da ostane status kvo, aktivno stanovništvo bi se smanjilo za 1,57 miliona ili za 50,5 odsto.
 
Dušan Gavrilović rekao je da je procena neto ekonomskih efekata radjena na tri scenarija, a prvi je normalizacija odnosa Beograda i Prištine sa razmenom graničnih nacionalno homogenih teritorija sa većinskim srpskim, odnosno albanskim stanovnišvom.

"Srbija bi razmenila Preševo gde živi 29.600 stanovnika od čega je 91 odsto albanskog stanovništva za četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i severni deo Kosovske Mitrovice gde živi oko 42.021 stanovnik", rekao je Gavrilović.

Dodao je da bi demografski dobitak po tom scenariju za Srbiju bio 12.000 stanovnika, teritorijalni 1.000 kvadratnih kilometara, godišnji rashodi za Kancelariju za Kosovo bi se smanjili sa 47 miliona evra na devet miliona, a razlika u BDP bi bila u korist Srbije za 52,9 miliona evra godišnje.

Gavrilović je rekao da bi razmena teritorija podrazumevala ustupanje, na primer sportsko-rekreativnih objekata na planini Šari za neku teritoriju koja bi se mogla fizički povezati sa jednom od opština na severu Kosova.

"S obzirom na to da je kosovska strana jasno zainteresovana za kompleks na Šari, za Srbiju bi optimalno rešenje bilo da u zamenu dobije vlasništvo nad nekim privrednim objektom kao što je kombinat Trepča ili prirodne resurse, ležišta ruda i uglja", rekao je Gavrilović.

Drugi prioritet, prema njegovim rečima, je nastojanje da se dobije što veći vlasnički udeo u velikim privrednim sistemima elektroprivredi, Trepči, Feroniklu ...

"Zbog toga što se većina privrednih kompleksa nalazi na teritoriji koja bi ostala Kosovu u procesu poravnanja se mora insistirati na vlasničkoj transformaciji koja dozvoljava udeo ili apsolutno vlasništvo nad korporacijom i onom vlasniku koji nije iz te države", rekao je Gavrilović.

Dodao je da bi se problem restitucije državne, crkvene i privatne imovine morao internacionalizovati i rešavati na osnovu medjunarodno priznatih modela eksteritorijalnosti.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je rekao da privrednici traže da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine jer imaju smetnje u svakodnevnom poslovanju.

"To bi doprinelo da se znatno uveća promet izmedju Srbije i Kosova koji sada iznosi oko 464 miliona evra, od čega je prodaja robe iz Srbije u vrednosti 442 miliona evra", kazao je Čadež.

Privredne komore Srbije i Kosova su po njegovim rečima omogućile povezivanje 4.500 kompanija sa oba tržišta, a rezultat toga su poslovni ugovori i brojni zajednički poslovi.

"Ne pronadje li se rešenje za odnose Srbije i sa Kosova ljudi će odlaziti sa tog područja. Izgubili smo mnogo vremena i što pre treba da se dodjemo od tog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekao je Čadež.