Kosovski mediji na srpskom opstaju zahvaljujući donacijama i projektima

Lokalne radio i TV stanice na srpskom jeziku formirane u protekle dve decenije na Kosovu u velikom delu su, usled konflikta, nedostatka kadrova i izolovanosti pojedinih oblasti i sela, postale razglasne stanice za puštanje čestitki i pozdrava, širenje primitivizma, geto atmosfere, podrške radikalnim idejama, ovoj ili onoj politici, bezuslovno i nekritički. Medjunarodna zajednica je davala mikro frekvencije i u izveštajima ponosno isticala njihov broj, dok se o radu nije razmišljalo. Svesti o ulozi medija kod samih vlasnika je na niskom novou, a male stanice su, uz to, dobijale veoma malo novca sa kojim se nije moglo uraditi ništa.

Vremenom je došlo do diferencijacije pa se javljaju dve vrste stanica: “muzičke”, i one koje emituju nešto informativnog programa. Taj program je, u većini slučajeva, radjen kampanjski bez osnovnih materijalnih i ljudskih resursa. Obuku i seminare za novinare i radijsko osoblje organizovale su brojne medjunarodne organizacije. Nepostojanje sigurnih izvora prihoda na stanicama uslovili su da polaznici koji su savladali osnovna znanja vremenom napuštaju ovaj posao ili uhlebljenje traže kao dopisnici ili saradnici beogradskih medija.

Nekoliko radio i TV stanica je stavilo poseban akcenat na rad sa ljudima, pa su one vremenom, uz finansijsku podršku medjunarodne zajednice, podigle svoj program na zadovoljavajući nivo. Prvo konkretno i sistematsko obrazovanje šireg opsega koje se, na prvom mestu, vezuje za instituciju i aktivno učešće u njoj sprovodilo se u okviru projekta Kosovske medijske asocijacije. Pored savladjivanja osnovnih veština, pred novinarima je prvi put postavljena obavezna informativna emisija KOSMA dnevnik.

Nosioci programa KOSMA mreže danas su radio Kim, radio Kontakt Plus, radio Goraždevac, radio Klokot i Radio Herc. Mnoge članice su u medjuvremenu razvile i TV program, pa se poslednjih nekoliko godina KOSMA dnevnik emituje i na TV ekranima. Radio stanice Kosovske medijske asocijacije su iz različitih odvojenih regiona-enklava, tako da je protok informacija veoma brz i izbalansiran, što je velika prednost u odnosu na druge medije. KOSMA je postala prepoznatljiva i najslušanija radijska informativna emisija koju svakodnevno prati do 60.000 ljudi.

Po uzoru na radijsku mrežu tokom 2009. godine osnovana je i TV Mreža – Asocijacija lokalnih i regionalnih emitera na srpskom jeziku na Kosovu, koju čine: TV Mir u Leposaviću, TV Most u Zvečanu, TV Puls u Šilovu i TV Herc u Štrpcu kao i produkcija New Press iz Čaglavice. Sve članice TV Mreže su medjusobno povezane uredjajima koji im omogućavaju razmenu TV programa na dnevnom i periodičnom nivou, što doprinosi boljem, detaljnijem i sveobuhvatnijem informisanju srpske zajednice i svih drugih gradjana koji se služe srpskim jezikom na Kosovu. Neki od prepoznatljivih zajednickih sadržaja TV Mreže su Kosnet info, Agrar, Koreni…

Veliku pažnju javnosti ali i uticaj od 2010. godine ima emisija “Slobodno srpski”, iza koje stoji Newpress produkcija. Za kratko vreme emisija je osvojila simpatije gledalaca i predstavlja jedan od najomiljenijih programa koji se emituje na kanalima TV Mreže, a kasnije i na srpskom kanalu RTK2. Mnoge emisije izazvale su veliku pažnju domaće, ali i medjunarodne javnosti i učinile ovaj program jednim od najuticajnijih TV programa na srpskom jeziku na celom Kosovu, medju kosovskim Srbima, ali i u regionu. Pored podizanje nivoa informisanosti ova emisija daje i dublje odgovore i analizu aktuelnih procesa i podstiče transparentniji rad institucija i pojedinaca.

Drugi kanal Radio televizije Kosovo (RTK2) počeo je 2013. godine da emituje svoj program iz Prištine. Program je uglavnom namenjen srpskoj zajednici sa 85 odsto programa na srpskom jeziku, dok je 15 odsto namenjeno ostalim zajednicama. Drugi kanal Radio televizije Kosova preuzima veliki broj radnika od lokalnih srpskih medija na Kosovu, što otežava i ugrožava rad tih medija. Udruženje novinara Srbije na Kosovu je svojevremeno osudjivalo ovakvo delovanje javnog servisa Kosova, koji za drugi program izdvaja oko milion evra.

Osim kroz mreže zvaničnih kablovskih operatera RTK2 nije dostupan svima onima kojima je namenjen. Ovaj kanal nema zemaljsku frekvenciju, a putem kabla nemoguće je stići do malih ekrana povratnika u Metohiji, kao ni na severu Kosova. Na taj način su značaj i uloga ovog kanala svedeni na nekoliko opština sa srpskom većinom južno od Ibra.

Razvojem interneta, Kosovo nije zaobišla pojava online medija-portala, koji ne podležu regulativama kakvim podležu klasični elektronski mediji. Tačan broj tih glasila nije poznat, ali je pojavom portala Kossev medijska scena na srpskom jeziku postala bogatija i sadržajnija. Ovaj online portal trenutno važi za najčitaniji. Sadrži elemente istraživačkog novinarstva i ima ozbiljan analitički pristup mnogim važnim pitanjima za srpsko društvo na Kosovu. Portal od 2014. godine uredjuje nevladina organizacija "Centar za razvoj zajednica" iz Kosovske Mitrovice. Kossev, kako stoji na sajtu, ima za cilj da tačno i pravovremeno informiše srpsku zajednicu na Severu Kosova o aktuelnim dogadjajima, tzv. post-briselskom periodu i predstojećim političkim i društvenim procesima, ali i širu javnost o srpskoj zajednici na Severu Kosova.

Prema podacima Nezavisne komisije za medije u ovom trenutku na Kosovu postoji 119 elektronskih medija, od čega oko 30 na srpskom jeziku. U ovom medijskom šarenilu veoma mali broj medija opredeljuje se za koprodukciju, najčešće iz straha da ih ne proglase “državnim neprijateljima”, ali i zbog uredjivačkih politika medijskih kuća, koje su uglavnom u tesnoj sprezi sa ljudima na vlasti.

Mediji na srpskom jeziku mogu da računaju na fondove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, dok kosovska vlada neredovno raspisuje konkurs za medije na manjinskim jezicima. Zbog postojeće situacije mediji na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji od dolaska medjunarodnih snaga pa do danas opstaju zahvaljujući donacijama koje obezbedjuje medjunarodna zajednica. Medjutim, poslednjih nekoliko godina broj donatora se drastično smanjio, a oni koji su ostali sredstva namenjuju uglavnom samo za odredjene programske sadržaje.

Mali prostor na kome se emituje, gašenje privrednih preduzeća i fabrika, nepostojanje bilo kakve privredne aktivnosti u srpskim sredinama, krajnje nepovoljno utiču na održivost srpskih medija. Broj slušalaca sa ekonomskog aspekta ne igra nikakvu ulogu jer ti mediji ne mogu privući oglašivače, ali svakako igraju veoma važnu ulogu za ljude koji žive u izolovanim sredinama i povratničkim enklavama.

Postoje neke radio stanice na severu Kosova koje, pored donacija, jedan deo rashoda finansiraju od komercijalnog programa. To su uglavnom stanice koje pored reklama emituju pozdrave, želje i čestitke slušalaca. Južno od Ibra situacija je potpuno drugačija. Radio i TV stanice su smeštene u malim seoskim izolovanim sredinama u kojima živi znatno manji broj potencijalnih slušalaca koji govore srpskim jezikom, što za komercijalne oglašivače nije ni malo primamljivo.

Poseban aspekt rada i funkcionisanja medija na Kosovu i Metohiji predstavlja ugroženost osnovnih ljudskih prava i sloboda, što se negativno odražava na njihov razvoj i nezavisnost. Zakonska regulativa na Kosovu, formalno je zasnovana na medjunarodnim konvencijama o slobodi izražavanja, što se u praksi vrlo teško primenjuje. Dostupnost informacija, istraživačko novinarstvo, kao i atmosfera potpuno podeljenog društva onemogućavaju normalan razvoj i odnos sa institucijama.

Posle skoro dvadeset godina od dolaska medjunarodne zajednice na Kosovu, i deset godina od samoproglašenja nezavisnosti, još uvek vlada medijski haos. Sloboda izražavanja nije na zavidnom nivou, a mediji na srpskom jeziku uglavnom zavise od donatora koji finansiraju programske aktivnosti. U informisanju preostalog srpskog stanovništva koje, osim na severu Kosova, živi u seoskim izolovanim sredinama i dalje prednjače beogradski mediji.

(Autorski tekst Darka Dimitrijevića, glavnog i odgovornog urednika Radio Goraždevca)

(Tekst je deo serijala o ključnim pitanjima koja se tiču odnosa Beograda i Prištine, pregovorima o normalizaciji odnosa i unutrašnjem dijalogu. Serijal je podržan od strane Fondacije za otvoreno društvo Srbija.)