Pojačan priliv migranata BiH doneo i političke probleme

Bosna i Hercegovina suočava se sa pojačanim prilivom migranata a novi migrantski talas izazvao je i nove političke i medjunacionalne tenzije u toj zemlji.

Prema zvaničnim podacima u BiH od početka maja dnevno ulazi više od stotinu migranata, a vlasti ne raspolažu tačnim podacima koliko je migranata ostalo u BiH, a koliko njih je uspelo da predje u Hrvatsku i ode dalje prema Zapadnoj Evropi.

Reč je o znatno povećanom prilivu pošto je, prema podacima Službe za odnose sa strancima BiH,   od početka godine do maja u BiH ušlo ukupno oko 3.500 ilegalnih migranata

Vlasti u BiH su zaključile da je zemlju pogodila migranstka kriza i da je situacija dosta komplikovanija u odnosu na 2014. godinu, kada su izbeglice samo prolazile kroz BiH, jer su granice bile otvorene.

"Sada granice nisu otvorene i radi se o ilegalnim grupama koje ulaze u BiH. Idu od Turske, preko Grčke, Albanije, Srbije, Crne Gore i zatim jednim krakom preko BiH", konstatovao je nedavno ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić.

Migranti koji ulaze u BiH uglavnom idu ka Sarajevu i Unsko-sanskom kantonu, Bihaću i Velikoj Kladuši, gde su jedno vreme boravili u šatorskim naseljima u tamošnjim parkovima.

Zbog povećanog priliva migranata Savet ministara BiH je 15. maja usvojio Akcioni plan i formirao Operativni štab, koji će se primarno baviti pitanjem migranata. Prema odluci tog tela, BiH će se sada najviše fokusirati na zatvaranje granice i onemogućavanje ulaska migranata.

Mektić je rekao i da je Srbija raspustila svoje imigracione centre pa "veliki broj migranata luta regionom i očekuje se da će oni u velikom broju krenuti prema BiH". Prema njegovim rečima, u okruženju se stvara atmosfera da "na neki način, BiH bude žrtva migrantske krize".

Ministarstvo inostranih poslova BiH uputilo je note Srbiji i Crnoj Gori, kojima je od ovih država zatraženo da zaustave aktivnosti na preusmeravanju migrantskog talasa prema BiH, da se aktivnosti koordinišu, kao i da se ove dve države obaveste da će BiH, u skladu sa važećim zakonima, preduzeti sve mere u cilju odbijanja i sprečavanja nezakonitih ulazaka na svoju teritoriju.

Zvaničnici BiH takodje su naveli da postoje informacije da Hrvatska ilegalno vraća migrante sa svoje teritorije u BiH.

Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić najavio je da bi 7. juna u Sarajevu trebalo da se odži sastanak ministara unutrašnjih poslova zemalja regiona, na kojem bi se trebalo razgovarati o problemima u vezi s migrantima.

"Nadam se da će se ministri odazvati, doći u Sarajevo, da rešavamo pitanje ovih nezakonitih migracija preko Zapadnog Balkana. Mislim da ovaj problem možemo daleko bolje rešavati ako sednemo zajedno", kazao je Mektić.

Migrantska kriza u BiH, koja je eskalirala u maju, dodatno je iskomplikovala političku situaciju u ovoj zemlji i podigla i medjunacionalne tenzije.

S obzirom na to da su vlasti BiH zaključile da ne mogu dozvoliti podizanje šatorskih naselja u gradovima, te da migrante treba smestiti u prihvatne centre, poštujući medjunarodne konvencije, Savet ministara BiH doneo je odluku da migrante, koji su u Sarajevu bili podigli šatorsko naselje, premeste u izbeglički centar u Salakovcu kod Mostara.

Bez obzira na odluku institucija na državnom nivou, policijski komesar Hercegovačko-neretvanskog kantona Ilija Lasić je 18. maja u Konjicu zaustavio migrantski konvoj i uz pretnju oružjem vratio autobuse na Ivan Sedlo, na teritoriju Kantona Sarajevo.

Tog dana, s jedne strane bila je naoružana policija Sarajevskog kantona, koja je pratila migranstki konvoj, a sa druge, Specijalna policija HNK, koja nije dozvoljavala ulazak autobusa sa migrantima na teritoriju tog kantona.

Vlasti u Sarajevu optužile su Hrvatsku demokratsku zajednicu BiH (HDZ) da je policijski komesar Ilija Lasić delovao po nalogu vrha te stranke, ocenivši to kao kršenje Ustava BiH i zakonskih propisa koji garantuju slobodu kretanja.

Situacija je razrešena tek kada su delovali pripadnici državne Agencije za istrage i zaštitu (SIPA).

Posle nekoliko sati "naguravanja" i "vrućih telefonskih poziva" migranti, njih više od dve stotine, otputovali su u Salakovac, gde su smešteni.

Posle ovog incidenta, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić je upozorio da su prema Ustavu BiH institucije na državnom nivou isključivo nadležne za pitanja migracija, viza i azila, zbog čega svi funkcioneri, na svim nivoima vlasti - državnom, entitetskim, kantonalnim i opštinskim, moraju da sprovode Ustav i zakone, a ne partijske instrukcije u vezi sa trenutnom migrantskom krizom.

On je istakao da je prema zakonskim odredbama Ministarstvo bezbednosti BiH nadležno da kreira, stara se i sprovodi politiku useljavanja i azila u BiH, kao i da uredjuje procedure i način organizacije službe u vezi za kretanjem i boravkom stranaca u BiH, dok je Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH nadležno za staranje o pravima i pitanjima izbeglica.

Osim toga, dodao je Zvizdić, BiH ima i Zakon o azilu, kojim se reguliše način postupanja i procedure u slučaju masovnog priliva migranata, postupanja nadležnih službi, kao i prava i zaštite koje migranti uživivaju.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je, medjutim, poručio da je apsolutno neprihvatljivo da Savet ministara ili bilo koja zajednička institucija u BiH predlaže ili donosi odluku o smeštaju migranata na teritoriji Srpske

"Mi nećemo dozvoliti da na prostoru Zalužana kod Banjaluke ili kod Kalinovika, ili u bilo kom drugom mestu ili objektu u Republici Srpskoj budu smešteni migranati. U naše ime ne može niko donositi odluku o tome", kazao je Dodik.

On je dodao da će od Vlade i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske tražiti da sve migrante, koje zateknu na teritoriji RS, sprovedu u Federaciju BiH.

Prema njegovim rečima, s obzirom da su granice za migrante prema EU zatvorene, njihova krajnja destinacija je BiH.

Dodik tvrdi da su migranstku krizu u BiH "generisali Bošnjaci", koji, kako je naveo, blagonaklono gledaju na migrantski talas, jer se radi o dolasku ljudi koji su kao i Bošnjaci, islamske veroispovesti.

"U mnogim delovima Federacije BiH imate koncentracije ljudi sa Bliskog istoka, koji su ranije došli i prave svoja naselja. Dakle, to se ne bi moglo desiti bez neke politike koja je saglasna s tim", naveo je predsednik RS.

On je još kazao da je cilj migrantske krize u BiH da se u narednih deset godina promeni nacionalna i verska struktura u BiH.

"U Republici Srpskoj neće biti nijednog naselja, bez obzira šta o tome ko mislio i govorio", rekao je Dodik.

Predstavnici medjunarodnih organizacija takodje su upozorili da će u narednom periodu u BiH biti povećan priliv migranata.

Šef Misije OEBS u BiH Brus Berton rekao je da se u narednom periodu može očekivati još veći broj žena i dece koja će ulaziti u BiH, zbog čega će biti potrebno da zemlja organizuje pružanje pomoći ljudima, u skladu sa medjunarodnim standardima zaštite ljudskih prava.