Dunja Mijatović pozvala na rešavanje pitanja interno raseljenih lica

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović upozorila je danas da broj interno raseljenih lica raste, da se radi o najugroženijim delovima stanovništva, ali da njihovo pitanje nije u fokusu medjunarodne zajednice.

Mijatović je napisala u komentaru povodom 20. godina od usvajanja Principa Ujedinjenih nacija o interno raseljenim licima da su ljudi su primorani da napuštaju svoje domove iz različitih razloga, od ratova, nasilja, preko prirodnih katastrofa i klimatskih promena, ali da to ne znači nužno prelazak medjunarodno priznatih granica. Čak i kada ne napuste zemlju, ljudima koji beže iz svojih domova je veoma potrebna pomoć, navela je ona.

Dve decenije od usvajanja Principa Ujedinjenih nacija o interno raseljenim licima, seta medjunarodnih standarda koji se bave pravima interno raseljenih, treba da podstakne zemlje da posvete posebnu pažnju onima kojima je pomoć potrebna.

"U vreme usvajanja Principa Ujedinjenih nacija o interno raseljenim licima broj interno raseljenih bio je iznosio je 25 miliona, a na kraju 2017. dostigao je 40 miliona. Dok je neki napredak postignut, mnoga interno raseljena lica žive u nesigurnim uslovima i oni su medju najugroženijima, uključujući i ljude u Evropi", dodaje se u komentaru komesarke SE.

Mijatović je upozorila da je broj interno raseljenih skoro je duplo veći od broja izbeglica, ali da se to pitanje ne nalazi u fokusu medjunarodne zajednice, koja se najviše bavi situacijom s migrantima, tražiocima azila i izbeglicama koji su napustili svoje zemlje.

Kako je navela, u aprilu 2018. pokrenut je Akcioni plan za unapredjenje sprečavanja, zaštite i rešenja za interno raseljena lica, za period od tri godine, koji treba da unapredi zaštitu osoba kojima je pomoć potrebna.

Komesarka je dodala da je do kraja 2017. godine bilo više od četiri miliona interno raseljenih, mahom iz Ukrajine, Turske, Azerbejdžana, Kipra, Srbije i Bosne i Hercegovine. U komentaru se navodi da su dosadašnji obrasci unutrašnjeg raseljavanja u Evropi uglavnom bili razultat sukoba, od kojih neki datiraju iz 90-godina prošlog veka, ali i nestabilnosti, uticaja klimatskih i prirodnih nepogoda, kao na primeru zemljotresa u Italiji 2016. i poplava u BiH 2014.

Mijatović je rekla da se mnoge interno raseljene osobe osećaju kao im život prolazi u tranzitu, marginalizovano, i sa ograničenim mogućnostima da uživaju svoja osnovna ljudska prava, navodeći da su neki od njih već decenijama u ovakvoj situaciji.

Komesarka SE je ukazala da je obaveza država da se pozabave pitanjem interno raseljenih i da garantuju da se njihova ljudska prava poštuju.