Kuburović u UN: Izmedju Srbije i Mehanizma nema otvorenih pitanja

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je danas u Njujorku da je Srbija ispunila sve obaveze prema Medjunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove UN i da nema otvorenih pitanja s tim nasledinkom Haškog tribunala.

U obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj su predsednik sudskog Mehanizma u Hagu Teodor Meron i glavni tužilac Serž Bramerc usmeno obrazložili izveštaje o radu Mehanizma i tužilaštva u proteklih šest meseci, Kuburovićeva je kazala da očekuje da će se saradnja Srbije i Mehanizma i dalje odvijati bez problema.

Navela je da je Srbija tužilaštvu Mehanizma pružila pristup svim dokumentima, svedocima i arhivama i dodala da će nastaviti da bude posvećena procesuiranju ratnih zločina, bez obzira na nacionalnost počinilaca tih "strašnih zločina protiv čovečnosti".

Uspeh u toj oblasti zavisi i od regionalne saradnje, rekla je Nela Kuburović i dodala da je to trenutno najvidljivije u Bosni i Hercegovini.

Kazala je da je srpsko pravosudje u 2017. i 2018. godini priznalo sudske presude iz BiH u sedam postupaka i da je na osnovu njih izreklo kazne od ukupno 104 godine zatvora, dodajući da su svi osudjeni u tim procesima srpske nacionalnosti.

Po pitanju saradnje s Hrvatskom, Kuburovićeva je kazala da su formirane dve komisije čiji je cilj da razmenjuju spiskove optuženih i osudjenih za ratne zločine.

Osvrćući se na izveštaj glavnog tužioca Mehanizma Serža Bramerca, koji je pozdravio broj rešenih predmeta u Hrvatskoj, ona je ocenila da je najveći broj tih slučajeva okončan u odsustvu optuženih i upitala da li bi i Srbija imala zadovoljavajući broj rešenih predmeta kada bi primenila institut sudjenja u odsustvu.

Komentarišući Bramercovu ocenu da Srbija ne procesuira nekadašnje visoke funkcionere, Kuburović je rekla da je veliki broj njih već osudjen pred Haškim tribunalom.

Dodala je i da Srbija ne može da procesuira ratne zločine koje su Srbi počinili na Kosovu zbog kontinuiranog odbijanja Prištine da saradjuje s Beogradom.

Ministarka je pomenula i da je Srbija ranije izrazila spremnost da podrži osnivanje informacionog centra u zemljama bivše Jugoslavije, ali da do danas nije dobila odgovor o tome.

Govoreći o predmetu protiv dvoje članova Srpske radikalne stranke, Petra Jojića i Vjerice Radete, koje tužilaštvo u Hagu tereti za zastrašivanja svedoka u procesu protiv lidera radikala Vojislava Šešelja, Nela Kuburović je rekla da je Srbija dokazala sposobnost i spremnost da preuzme taj slučaj od Mehanizma.

"U interesu je Srbije da procesuira te slučajeve i spremna je da ih preuzme", navela je ministarka pravde.

Ona je navela da su u slučaju protiv nekadašnjih čelnika Službe državne bezbednosti Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, haški tužioci od Srbije u dva navrata tražili 1.677 dokumenata s nekoliko hiljada stranica.

Odgovarajući na taj zahtev, Srbija je od Mehanizma zatražila primenu zaštitnih mera za tu dokumentaciju, ali i za svedoke u tom postupku iz redova službi bezbednosti.

Nela Juburović je kazala da je Srbija tokom prethodnih 20 godina predala Tribunalu u Hagu stotine hiljada dokumenata od kojih mnogi, kako je navela, nisu korišćeni u procesima.

Uprkos obećanju da će dokumenti koji nisu deo sudskih predmeta biti vraćeni Srbiji, to se još nije desilo, kazala je srpska ministarka.

Kuburovićeva je izrazila očekivanje da će Mehanizam u razumnom roku završiti jedina tri preostala predmeta - ponovljeno sudenje Stanišiću i Simatoviću i žalbene procese u postupcima protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i bivšeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića.

Ona je ocenila da je Srbija uskladila svoje zakonodavstvo prema relevantnim standardima Mehanizma i time dokazala da je posvećena borbi protv nekažnjivosti.

Navela da je Srbija, u kontinuiranom naporu da poboljša svoj pravosudni sistem, sledila smernice definisane nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Srbije usvojila u februaru 2016. godine, a na osnovu koje je Tužilaštvo za ratne zločine 4. aprila usvojilo strategiju za procesuiranje ratnih zločina.