Ajnštajnovi dnevnici otkrili nepoznatu rasističku crtu

Privatni dnevnici Alberta Ajnštajna sa putovanja po Aziji i Bliskom istoku od oktobra 1922. do marta 1923.godine otkrili su njegovu ranije nepoznatu rasističku stranu, prenose izraelski mediji.

Čuveni fizičar zapisao je svoje misli koje pokazuju ksenofobičan odnos prema mnogim narodima koje je sreo na putovanju, a posebno prema Kinezima.

Ajnštajn ih je nazvao "vrednim, prljavim, glupim narodom" ,uporedvši ih s robotima, objavio je britanski Gardijan.

Istraživači su rekli da su bili šokirani tim otkrićem, posebno zato što je Ajnštajn kasnije bio poznat po svojoj humanosti i podršci borbi za gradjanska prava u SAD.

Godine 1956. je u jednom govoru označio rasizam kao "bolest belih ljudi", najavivši da ne namerava da ćuti o tome.

Ranih 1920-tih godina poveo je svoju tadašnju ženu Elzu Ajnštajn na dugo putovanje.

Posetili su Honkgkog i Singapur, dva puta nakratko bili u Kini i šest nedelja boravili u Japanu, gde je Ajštajn držao predavanja. Takodje su proveli 12 dana u tadašnjoj Palestini pod britanskim mandatom.

Dnevnike sa putovanja po Dalekom istoku, Palestini i Španiji 1922-1923 (The Travel Diaries of Albert Einstein: The Far East, Palestinem,and Spain, 1922-1923) nedavno je objavio Prinston juniversiti pres (Princeton University Press).

"Oni su neka vrsta kontrasta javnom imidžu velike humanitarne ikone. Mislim da je prilično šokantno čitati ih i porediti s njegovim javnim izjavama", izjavio je prevodilac dnevnika sa originalnog nemačkog na engleski Zeev Rozenkranc, dodavši da nisu bili namenjeni izdavanju.

Ajštajn je čak i za kinesku decu napisao da "izgledaju glupa i bez duha".

"Bilo bi šteta da Kinezi istisnu sve druge rase. Za one poput nas sama pomisao na to je neizrecivo turobna", ocenio je Ajnštajn, prenosi britanski list.

Medjutim, odnos prema drugim azijskim narodima bio je drugačiji. Ajnštajn je mnogo više bio impresioniran Japancima, označivši ih kao "nerazmetljive, pristojne, sve u svemu jako dopadljive".

Roznekranc je izjavio da iako su pogledi poput Ajštajnovih u to vreme preovladjujući, ipak nisu bili univerzalni.

Doduše, Ajnštajn je to napisao mnogo pre nego što je video do čega rasizam može da dovede u nacističkoj Nemačkoj i pre nego što je iskusio rasizam protiv Afroamerikanaca u SAD, gde se preselio 1933. godine.

Tridesetak godina nakon putovanja u Aziju njegova supruga je zapisala u dnevnicima da je odbio ponudu da postane predsednik Izraela.