Kancelarija: Na Kosovo se vratilo manje od pet odsto raseljenih

"Održivi povratak ostvaren je u ruralnim sredinama, dok je povratak u urbane sredine potpuno onemogućen. Povratak na Kosovo i Metohiju nije adekvatno tretiran od medjunarodne zajednice iako su, bez ikakve sumnje, interno raseljena lica iz naše južne pokrajine najugroženija raseljenička populacija u Evropi", navodi se u saopštenju.

Kancelarija je navela da je procena da se u proteklih 19 godina na Kosovo vratilo svega oko 4.000 raseljenih, koji se i dalje svakodnevno suočavaju sa nizom problema koji se ne otklanjaju upravo da bi se preostali raseljeni obeshrabrili u nameri da se vrate.

"Osim sa fizičkim napadima na povratnike, njihovu imovinu i versku i kulturnu baštinu, suočeni smo sa nemogućnošću ostvarivanja prva na povrat privatne imovine i masovnim izdavanjem dozvola za legalizaciju objekata koje uzurpatori podižu na zemljištu raseljenih lica kao jednom od ključnih prepreka održivom povratku", dodaje se.

Uprkos tome, prema istraživanju UNHCR-a čak 95,7 odsto anketiranih porodica pokazuje zainteresovanost za povratak a kao nedostajuće uslove navode rešavanje stambenih i drugih imovinskih pitanje, bezbednost, slobodu kretanja i zapošljavanje.