Djurović: Migranti u Srbiji i dalje bez pravno regulisanog statusa i adekvatne zaštite (VIDEO)

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Djurović ocenio je danas da je situacija sa migrantima u Srbiji bolja nego 2015. godine, ali da je i dalje teška, jer migranti uglavnom nemaju pravno regulisan status i ne dobijaju adekvatnu zaštitu.

"U Srbiji i dalje nemate sigurnost za one koji su izbeglice da će taj status i dobiti, da će ugroženi dobiti zaštitu sistema, da će biti zaštićeni od krijumčara i drugih koji žele da se okoriste", rekao je Djurović na skupu "Migranti na putu kroz Srbiju" u EU Info centru u Beogradu.

On je kazao da migranti i dalje svakodnevno dolaze u Srbiju iz koje bezuspešno pokušavaju da odu dalje ka nekoj od zemalja zapadne Evrope, jer bivaju vraćeni i gurani nazad iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Madjarske.

"Ljudi ulaze svakodnevno u Srbiju. Po informacijama sa terena, oni se vraćaju i guraju nazad iz Bosne, Madjarske i Hrvatske. Svi povratni putevi vode ljude u Srbiji. Ako se bosanska ruta zatvori, možemo očekivati snažniji priliv. Takodje, ljudi se ne prijavljuju u centre za prihvat iz mnogo razloga medju kojima su nestručan i nehuman odnos u centrima i informacije koje kruže medju njima", rekao je Djurović i dodao da su procedure azila veoma spore i neefikasne.

Djurović je rekao da medju migrantima kruže dezinformacije poput onih da ukoliko zatraže azil u Srbiji, onda neće imati mogućnost da to učine negde drugo ili da neće zauzeti svoje mesto na takozvanoj "madjarskoj listi", koju je formirao Komesarijat za izbeglice i migracije, kao listu ljudi na kojoj čekaju da udju u Madjarsku.

"To je jedan ad hoc pojam i koncept, koji nije predvidjen našim propisima. Ljudi se tako informišu da ukoliko budu na takvoj listi ne treba da imaju regulisan položaj u Srbiji sa nadom da će doći do Madjarske... Dakle, kontradiktornost u praksi pored humanitarne pomoći EU, koja je velika i krucijalna", rekao je Djurović.

Djurović je kazao da nadležni ne znaju tačan broj  ljudi u zemlji i da bi u budućnosti najbolje bilo da se postigne konsenzus na Balkanu, jer ljudi u Srbiju ulaze, ali teško iz nje izlaze, što je ahilova peta zemlje.

"Najveći broj ljudi u kampovima i van kampova nema pravno regulisan status. I kada su u kampovima oni su u tolerisano neregulisanom položaju od strane institucija sistema, što nekako nije moguće po našim propisima. Država treba da teži da uvede u sistem ljude, koji su na njenoj teritoriji", rekao je on.

Šef sektora operacija u Delegaciji EU u Srbiji  Nikolas Bizel rekao je da je solidarnost svih država ključ za uspeh i nadu da se mogu zadovoljiti potrebe migranata.