Izrael: Vanredna sednica parlamenta zbog kontroverznog Zakona o nacionalnoj državi (VIDEO)

Izraelski parlament (Kneset) održaće vanrednu sednicu 8.avgusta o kontroverznom zakonu u kome se Izrael definiše kao nacionalna država jevrejskog naroda, a za koji kritičari kažu da podriva prava manjina.

Odluka o održavanju sednice je doneta na zahtev 52 opoziciona poslanika od ukupno 120, iako je poslednje redovno zasedanje bilo prošle nedelje u četvrtak.

Zakon o nacionalnoj državi, usvojen 19. jula uz podršku premijera Izraela Benjamin Netanjahua, predvidja jedinstveno pravo na samoopredeljenje samo za Jevreje i proglašava hebrejski jezik jedinim zvaničnim, dok se arapskom daje samo status "specijalnog".

Oko 700 ljudi protestovalo je u ponedeljak na trgu ispred pozorišta Habima u Tel Avivu protiv takvog zakona.

Oni su se okupili da uče arapski, a skup su nazvali "Najveći čas arapskog na svetu" u nameri da "učine arapski jezik široko rasprostranjenim u javnosti", kako su rekli, preneli su izraelski mediji.

Netanjahu je zakon pohvalio kao ostvarenje cionističke vizije ali su ga kritičari označili rasističkim. Zakon spada u osnovne zakone koji služe kao Ustav u Izraelu.

Debata na specijalnoj sednici će se usredsrediti na taj dokument i uticaj na vrednosti jednakosti i demokratije, najavili su opozicioni poslanici.

Parlament može da održi vanrednu sednicu na zahtev 25 poslanika, ali se na njoj ne može glasati.

Predsednik Izraela Ruven Rivlin, čija je uloga u političkom životu Izraela uglavnom ceremonijalna, najavio je navodno na jučerašnjem sastanku sa izraelskim političarima Arapima da će zakon potpisati na arapskom u znak protivljenja.

Na pitanje Frans presa da li je to tačno, Rivlinova portparolka je odbila da potvrdi.

Uz to su osam bivših šefova policije, tri bivša šefa vojske i desetine penzionisanih visokih oficira potpisali dve peticije u kojima osudjuju zakon i ocenjuju da diskrimiše zajednicu Druza.

U Izraelu zajednica Druza, koji žive uglavnom na severu, ima 130.000 članova.

Oni govore arapski jezik, a za razliku od izraelskih Arapa, potomaka Palestinaca koji su ostali u svojim domovima posle stvaranja Izraela 1948. godine, služe vojsku.

Najnovija anketa pokazuje da je 46 procenata Izraelaca, od kojih više od 52 posto Jevreja, "za" zakon.

Netanjahu je u nedelju rekao da  jednakost za nejevreje osigurana ranije usvojenim zakonima.