Sve veći problemi migranata na novoj balkanskoj ruti

Medjunarodne organizacije upozoravaju na povećanje zdravstvenih i bezbednosnih rizika po sve veći broj izbeglica i migranata koji do bogatih zemalja EU idu preko nove rute na Balkanu i iz BiH pokušavaju da stignu na Zapad.

Nakon što iz Turske predju u Grčku, migranti putuju preko Albanije i Crne Gore do Bosne i Hercegovine (BiH) gde je u 2018. godini registrovano 9.000 prispelih što je više od deset puta nego godinu dana ranije, piše Ajriš tajms (The Irish Times).

U BiH je trenutno oko 4.000 izbeglica i migranata, većina na severu zemlje u blizini granice sa Hrvatskom koja je pojačala patrole kako bi ih sprečila da udju u EU i nastave ka Austriji, Nemačkoj i dalje.

Ta ruta se pojavila nakon što je nekoliko balkanskih zemalja zatvorilo granice za migrante u martu 2016. pošto je 2015. godine regionom prošlo više od milion ljudi sa Bliskog istoka, iz centralne Azije i severne Afrike.

Ključno mesto na novoj ruti je Velika Kladuša, grad sa oko 40.000 stanovnika u blizini granice sa Hrvatskom. U tom mestu je u teškim i sve napetijim uslovima oko 1.500 migranata.

Iz tog grada, pored vesti o lošim uslovima i svadjama i tučama medju migrantima, stižu i vesti o nasilnom "potiskivanju" migranata od strane hrvatskih graničara.

Razgovori o otvaranju centra za smeštaj migranata u lokalnoj kompaniji Agrokomerc traju već nedeljama, a kao posledica kompleksnosti lokalne, regionalne i nacionalne uprave u BiH podeljenoj na dva entiteta posle rata 1992-95.
 
"Situacija (u Velikoj Kladuši) prilično je teška", rekao je predstavnik Medjunarodne organizacije za migracije (IOM) u BiH Peter Van der Auverert (Auweraert).

"Nadam se da će lokalne vlasti dozvoliti da se otvori Agrokomerc. To bi bio centar otvorenog tipa ali sa socijalnim radnicima, hranom, bezbedan, tako da bi situacija mogla da se kontroliše... To je hitno", rekao je on za Ajriš tajms.

Smetnja odgovoru BiH na narastajuću krizu mogu da budu i izbori u oktobru jer politički lideri nastoje da se okoriste od problema sa migrantima.

Tako nacionalistički lider bosanskih Srba Milorad Dodik odbija da primi migrante u Republiku Srpsku i kaže da je njihovo pristizanje deo zavere s ciljem da se poveća muslimansko stanovništvo u zemlji, piše Ajriš tajms.
 
Zvaničnici BiH razmatraju angažovanje vojske na zaštiti granice i nastoje da je potpuno zatvore za migrante što je, smatra predstavnik IOM, "praktično nemoguće".

U medjuvremenu u Grčkoj Lekari bez granica pojačavaju napore "da odgovore na rastuće medicinske potrebe" migranata koji prelaze reku Maricu i iz Turske stižu u Grčku.
 
Od početka godine u Grčku je tim putem ušlo više od 10.000 ljudi, što je nekoliko hiljada više nego u celoj 2017.