Lideri EU: Tanak napredak oko imigracije i Bregzita

Lideri Evropske unije su se na nezvaničnom zasedanju u Salcburgu približili načelnom dogovoru da se povećanjem granične službe i obalske straže EU na deset hiljada pripadnika osetnije spreči ilegalna imigracija, dok su za nagodbu s Londonom o izlasku Velike Britanije iz EU ukazali da je nužno usaglasiti nejasne okvire ekonomske saradnje i "meke granice" izmedju Republike Irske i Severne Irske, dela Velike Britanije.

To su po završetku zasedanja izjavili predsedavajući dvodnvnog neformalnog skupa austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Ceo dogovor s Londonom bi morao da bude doradjen do novembra da bi Velika Britanija mogla da, kako je ranije dogovoreno, 29. marta potpisati sporazum o izlasku iz EU i zato će, upozorio je Tusk, novi samit EU biti "trenutak istine", jer se mora razjasniti može li dogovora biti ili ne.

Kurc je izjavio da bi razlaz s Londonom bez sporazuma "bio težak za EU, a strašan za Veliku Britaniju".

Kad je reč o unutrašnoj bezbednosti i zaštiti spoljnih granica, posebno sprečavanju ilegalne imigracije, šefovi država ili vlada Unije su se uopšteno saglasili da, uz saradnju posebno s Egiptom i arapskim zemljama, mora da se onemogući da kriminalne bande dovoze imigrante preko Sredozemnog mora.

Ali je na slab prijem naišao predlog italijanskog premijera Djuzepe Kontea da one članice EU koje odbijaju da prihvate kvote za raspodelu već pristiglih migranata i ne žele da brodovi s imigrantima ulaze u njihove luke, novčano pomognu one zemlje koje najviše trpe pritisak imigracije.

Luksemburški premijer Gzavije Betel je ocenio da bi "plaćanje" značilo da se "utvrdjuje cena za izbeglice", primetivši da bi to bila "prava sramota za sve nas.

Podržan je i predlog Evropske komisije da EU investicijama do 44 milijarde evra pomogne ekonomski i socijalni oporavak afričkih zemalja iz kojih najvišse dolaze ekonomski imigranti koji ne mogu dobiti azil u Uniji.

Ali velika razmimoilaženja oko imigracione politike EU i dalje postoje, jer naročito Madjarska, Poljska, Češka i Austrija smatraju da je ključno da se ilegalna imigracija, iza koje stoje mreže krijumčara i organizovanog kriminala, svim merama prevashodno spreči ispred granica Unije, a ne da brodovi evropske flote u Sredozemlju moraju da spasavaju plovila s imigrantima i dovoze ih u evropske luke i time podstiču dolazak drugih.

Većina ostalih članica EU oštro zameraju istočnim članicama što ne žele da solidarno prihvate deo pristiglih imigranata, pa ni izbeglica koje su dobile azil, a i dalje dobijaju zamašna sredstva iz fondova EU.