Banjac: Potrošači sve češće kupuju ne jeftine nego energetski efikasne proizvode (VIDEO)
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije Miloš Banjac rekao je da potrošači sve češće kupuju ne jeftine već energetski efikasne proizvode koji štede energiju i istovremeno čuvaju životnu sredinu od zagadjenja.
On je u debati, povodom početka kampanje o potrebi energetskog označavanja proizvoda i eko dizajnu u Info centru EU u Beogradu rekao da je cilj projekta koji sa oko 1,5 miliona evra finansira EU da pomogne da se označe energetski efikasni i ekološki prihvatljivi proizvodi i da je zbog toga formirano telo za verifikaciju efikasnosti proizvoda.
Cilj projekta "Uspostavljanje i jačanje kapaciteta tela za ocenu usaglašenosti proizvoda sa direktivom o energetskom označavanju i eko-dizajn Direktivom" je da EU pomogne Ministarstvu rudarstva i energetike da unapredi sprovodjenje tehničkih propisa koji se odnose na proizvode koji troše energiju kroz jačanje inspekcije, unpredjenje ocenjivanja usaglašenosti i podizanje svesti o prednostima energetski efikasnih proizvoda.
"Srbija od 2005. godine, pristupanjem Energetskoj zajednici pokušava da sledi energetske tekovine EU vezane za efikasnu potrošnju energije", rekao je Banjac.
Dodao je da je Srbija 2013. godine usvojila Zakon o efikasnom korišćenju energije, a da je od septembra prošle godine uvedena obaveza stavljanja oznaka na proizvode koji su energetski efikasni.
To će, kako je rekao, pomoći da se sa tržišta povuku energetski neefikasni proizvodi kao kvarcne peći, sijalice sa užarenim vlaknom i drugi neefikasni proizvodi, a time će se smanjiti i zagadjenje životne sredine.
Istakao je da se, prema procenama EU, kupovinom energetski efikasnih proizvoda može ostvariti ušteda energije od oko pet odsto, a označavanje proizvoda u Srbiji je imalo i psihološkog dejstva jer gradjani sve više kupuju energetski efikasne proizvode.
Prema rečima predstavnika delegacije EU u Srbiji za infrastrukturu i energiju Borisa Ilijevskog projekat treba da doprinese da potrošači budu ekološki svesniji i kupuju energetski efikasnije proizvode i smanjuju potrošnju struje i emisiju ugljen-dioksida, a time i zagadjenje okoline.
"U razvojnoj strategiji Evropska komisija predvidja da se do 2030. godine smanji emisija ugljen-dioksida za 50 odsto, a do 2050. godine da se svede na nulu", rekao je Ilijevski.
Dodao je da će EU pomagati i okruženju na tom putu i odrediće značajna sredstva za Zapadni Balkan.
Sektor energetike, prema njegovim rečima, emituje 75 odsto gasova sa efektom staklene bašte, a u Srbiji se sada sprovode projekti koji se odnose na energetsku efikasnost i smanjenje zagadjenja u vrednosti 13 miliona evra koje finansira EU.
"Cilj je da pomognemo gradjanima da biraju energetski efikasne proizvode i podignu svest o zaštiti životne sredine", rekao je Ilijevski.
Vodeći stručnjak projekta Mirko Djapić rekao je da je važno da se tim projektom uspostavi režim monitoringa i verifikacije energetske efikasnosti i da se sa tržišta uklone svi proizvodi koji ne zadovoljavaju standarde.
On je rekao da postoji 12 kategorija proizvoda koji se označavaju, medju kojima su kućni aparati, klima uredjaji, uredjaji za grejanje i drugi, a da će projekat omogućiti da se izgradi laboratorija koja će proveravati da li su uzorci koje sa tržišta uzme inspekcija efikasni kao što su označeni.
On je u debati, povodom početka kampanje o potrebi energetskog označavanja proizvoda i eko dizajnu u Info centru EU u Beogradu rekao da je cilj projekta koji sa oko 1,5 miliona evra finansira EU da pomogne da se označe energetski efikasni i ekološki prihvatljivi proizvodi i da je zbog toga formirano telo za verifikaciju efikasnosti proizvoda.
Cilj projekta "Uspostavljanje i jačanje kapaciteta tela za ocenu usaglašenosti proizvoda sa direktivom o energetskom označavanju i eko-dizajn Direktivom" je da EU pomogne Ministarstvu rudarstva i energetike da unapredi sprovodjenje tehničkih propisa koji se odnose na proizvode koji troše energiju kroz jačanje inspekcije, unpredjenje ocenjivanja usaglašenosti i podizanje svesti o prednostima energetski efikasnih proizvoda.
"Srbija od 2005. godine, pristupanjem Energetskoj zajednici pokušava da sledi energetske tekovine EU vezane za efikasnu potrošnju energije", rekao je Banjac.
Dodao je da je Srbija 2013. godine usvojila Zakon o efikasnom korišćenju energije, a da je od septembra prošle godine uvedena obaveza stavljanja oznaka na proizvode koji su energetski efikasni.
To će, kako je rekao, pomoći da se sa tržišta povuku energetski neefikasni proizvodi kao kvarcne peći, sijalice sa užarenim vlaknom i drugi neefikasni proizvodi, a time će se smanjiti i zagadjenje životne sredine.
Istakao je da se, prema procenama EU, kupovinom energetski efikasnih proizvoda može ostvariti ušteda energije od oko pet odsto, a označavanje proizvoda u Srbiji je imalo i psihološkog dejstva jer gradjani sve više kupuju energetski efikasne proizvode.
Prema rečima predstavnika delegacije EU u Srbiji za infrastrukturu i energiju Borisa Ilijevskog projekat treba da doprinese da potrošači budu ekološki svesniji i kupuju energetski efikasnije proizvode i smanjuju potrošnju struje i emisiju ugljen-dioksida, a time i zagadjenje okoline.
"U razvojnoj strategiji Evropska komisija predvidja da se do 2030. godine smanji emisija ugljen-dioksida za 50 odsto, a do 2050. godine da se svede na nulu", rekao je Ilijevski.
Dodao je da će EU pomagati i okruženju na tom putu i odrediće značajna sredstva za Zapadni Balkan.
Sektor energetike, prema njegovim rečima, emituje 75 odsto gasova sa efektom staklene bašte, a u Srbiji se sada sprovode projekti koji se odnose na energetsku efikasnost i smanjenje zagadjenja u vrednosti 13 miliona evra koje finansira EU.
"Cilj je da pomognemo gradjanima da biraju energetski efikasne proizvode i podignu svest o zaštiti životne sredine", rekao je Ilijevski.
Vodeći stručnjak projekta Mirko Djapić rekao je da je važno da se tim projektom uspostavi režim monitoringa i verifikacije energetske efikasnosti i da se sa tržišta uklone svi proizvodi koji ne zadovoljavaju standarde.
On je rekao da postoji 12 kategorija proizvoda koji se označavaju, medju kojima su kućni aparati, klima uredjaji, uredjaji za grejanje i drugi, a da će projekat omogućiti da se izgradi laboratorija koja će proveravati da li su uzorci koje sa tržišta uzme inspekcija efikasni kao što su označeni.
