UNDP predstavio 14 inovacija za bolji kvalitet vazduha u Srbiji (VIDEO)
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji predstavio je danas 14 najinovativnijih lokalnih ideja za smanjenje zagadjenja i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji, pristiglih kao odgovor na izazov "Inovacije za čistiji vazduh", koji je UNDP uputio uz podršku UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Na konkurs je poslato ukupno 55 rešenja u pet kategorija - za bolje praćenje kvaliteta vazduha, prečišćavanje vazduha, poboljšano sagorevanje goriva, smanjenje uticaja zagadjenja vazduha na decu, kao i za otkrivanje zagadjivača vazduha, a odabrano je 14 predloga, rečeno je na predstavljanju inovacija.
Približna ukupna vrednost svih odabranih rešenja za bolji kvalitet vazduha je milion dolara, a UNDP je podržao inovaciju novosadskog Biosens institut sa 22.000 dolara koja uz pomoć savremenih tehnoloških rešenja i digitalnih alata može da detektuje lokacije paljenja strnjike i tako doprinese sprečavanju požara.
Ukazano je da spaljivanje strnjike nakon žetve ne uništava samo humus, već i ugrožava okolne ekosisteme i dodatno zagadjuje vazduh CO2, te da će podaci koji se budu prikupili uz pomoć ideje Biosens instituta biti dostupni svim gradjanima Srbije na posebnom portalu.
Direktor tog instituta Vladimir Crnojević objasnio je da je cilj da se se uz pomoć satelitskih snimaka, zajedno sa ljudima na terenu i Ministarstvom poljoprivrede utvrde lokacije spaljivanja žetvenih ostataka.
Naveo je da će u tu detekciju moći da se ukluče i gradjani pomoću aplikacije na mobilnim telefonima, a da će gotovo rešenje projekta može očekivati u nerednih nekoliko meseci.
Na skupu je istaknuto da svi odabrani predlozi imaju jednako važan uticaj na kvalitet vazduha i predstavljeni su na platformi:http://cleanairresponse.undp.org.rs/ .
Zbog toga je stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap pozvala sve zainteresovane da se pridruže i pomognu realizaciju najboljih ideja, kako bi se zajedno dugoročnije obezbedio čistiji vazduh u Srbiji.
Podsetila je da su prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", glavni zagadjivači vazduha u Srbiji rudarska i energetska industrija, uz saobraćaj, a veliki dodatni problem predstavljaju i individualna ložišta kojia koriste ugalj niskog kvaliteta, kao i nesanitarne deponije.
Prema njenim rečima, zagadjenje vazduha je složen i višeslojan izazov koji zahteva odgovor celog društva.
"Za njegovo rešavanje potrebni su podsticajan zakonski okvir, kao i adekvatna finansijska sredstva za sprovodjenje mera, posebno na lokalnom nivou. Takodje, neophodno je podstaći lokalne stručnjake i inovatore da dodju do novih rešenja koja će doneti opipljivu korist i imati dugoročan uticaj na poboljšanje kvaliteta vazduha", kazala je ona.
Ministarka zaštite životne sredine Srbije Irena Vujović istakla je da je borba protiv aero zagadjenja i poboljšanja kvaliteta vazduaha jedan je od prioriteta Vade Srbije.
Ministarstvo je, kako je podsetila, nedavno prvi put raspisalo konkurse radi smanjenja aero-zagadjenja i to za zamenu kotlarnica u domaćinstvima i organizacijama i firmama, kao i za pošumljavanje.
"Više od 50 loklanih samouprava je dobilo sredstva na ovim konkursima", kazala je Vujović i najavila slične konkurse i narednih godina.
Dodala je da će na raspolaganju biti i sredstva iz kredita gde će se menjati kotlarnice na ugalj i mazut u gradskim toplanama, a prvi će biti Kragujevac.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić kazao je da trenutno usvajanje čekaju Akcioni plan za energiju i klimu, potom Akcioni plan zelenih gradova, kao i akcioni plan koji se odnosi na unapredjenja kvaliteta vazduha u gradu.
Iz tih planova sledi niz projekata koji se odnosi pre svega na javni gradski prevoz i dalje nabavke ekološki prihvatljivih autobusa.
"Beograd će uskoro imatii 10 električnih autobusa i novu, drugu eko liniju, a početkom 2022. još 100 autobusa na gas, sa ciljem da u narednih četiri godine bude još 500 autobusa na gas", rekao je Radojičić.
Ukazao je i da će se raditi na razvoju šinskog električnog saobraćaja, navodeći da trenutno postoje četiri Beovoz linije, a da će u narednom periodu biti izgradjeno još 28,7 kilometara tramvajskih linija.
Radojičić je rekao da će se raditi na proširenju pešačke zone i izgradnju odatnih biciklističkih staza, jer je cilj da se u narednih tri do četiri godine, sa sadašnjih 100 kilometara, dužina tih staza udvostruči.
Poboljšanju kvaliteta vazduha doprineće i obilaznica oko Beograda, jer će se tranzitni saobraćaj izmestiti iz centra, a radiće se i na dodatnom gašenju kotlarnica, kojih je u prethodnih desetak godina ugašeno više od 1.200, ali ostaje problem oko 300.000 individualnih ložišta.
Direktor kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša naveo je da zagadjenje vazduha i dalje predstavlja njaveći rizik po zdravlje i životnu sredinu i to gobalno.
Naveo je da je u Evropi 2016. više od pola miliona ljudi prerano umrlo zbog zagadjenja vazduha, a u Srbiji izmedju 6.000 i 7.000.
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Mateja Norčič Štramcar kazala je da Srbija mora ozbiljno da se pozabavi pitanjem zagadjenosti vazduha i da je želja EU da postrojenja za odsumporavanje što pre počnu da rade.
"Napredak prema zelenoj tranziciji mora da postane prioritet i deo napora Srbije u borbi protiv zagadjenosti vazduha", kazala je ona i dodala da se EU u svim dijalozima sa Srbijom bavi i problemom životne sredine.
Norčič Štramca podsetila je da je EU u proteklih 15 godina donirala više od 400 miliona evra Srbiji za zaštitu životne sredine, uključujući borbu protiv zagadjenja vazduha.
"Nedavni projekti uključivali su postavljanje filtera na termoelektranama u Obrenovcu, Moravi i Kostolcu, postavljanje stanica za merenje kvaliteta vazduha i pružanje stručne pomoći za klimatsko delovanje, odnosu izradu klimatskog zakona, klimatske strategije i akcionog plana", rekla je ona.
Dodala je da će ove godine, uz podršku EU, Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije predstaviti javnosti Nacionalnu strategiju za zaštitu vazduha.
Na skupu je ukazano, da osim što će doprineti kreiranju zdravijeg okruženja za život, svih 14 izabranih inovativnih predloga imaju potencijal da stimulišu lokalni privredni razvoj, inovacije i preduzetništvo.
Tako je komunalno preduzeće "Dimničar" iz Beograda, u partnerstvu sa Institutom za fiziku, osmislilo pametno detektovanje gradskog zagadjenja vazduha kroz mrežu inteligentnih mernih stanica koje će po povoljnijoj ceni i uz manje konvencionalnih merenja pružiti pouzdane podatke o kvalitetu vazduha.
Zahvaljujući softveru zasnovanom na veštačkoj inteligenciji ova mreža bi mogla da predvidi koncentracije zagadjujućih materija, čak i na mestima na kojima nema mernih stanica.
Beogradski Mašinski fakultet predlaže brz, pouzdan i ekonomičan sistem za praćenje kvaliteta vazduha, sa prognostičkim modelom disperzije polutanata zasnovanog na veštačkoj neuronskoj mreži.
Istovremeno, Mašinski fakultet ima i ideju za unapredjeno gorivo u obliku peleta za direktno smanjenje emisija iz ložišta malih snaga, dodavanjem aditiva u biomasu.
"Pravo na grad" predlaže proširivanje mreže za praćenje kvaliteta vazduha u Srbiji, kako bi podaci o zagadjenju bili tačniji i dostupniji.
To podrazumeva angažovanje volontera i aktivista u postavljanju 100 dodatnih mernih stanica na lokacijama širom zemlje, uz video vodič za njihovo sklapanje i predstavljanje rezultate merenja preko AirCare aplikacije.
Institut za fiziku u Beogradu, u partnerstvu sa Agencijom za zaštitu životne sredine, ima ideju za razvoj i primena novog prognostičkog modela za ranu najavu i upozorenja na prisustvo povećane koncentracije polena u vazduhu, zasnovanog na računarskim algoritmima koji bi predvidjali koncentracije polena u vazduhu.
Кompanija "Mikro kontro" ima ideju za uredjaj sa dva senzora za monitoring spoljnog i unutrašnjeg kvaliteta vazduha na istoj mikrolokaciji.
Uredjaj bi omogućio korisnicima da poboljšaju kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, tako što bi prilagodili rad sistema za prečišćavanje vazduha ili sistema ventilacije i klimatizacije.
Ideja "Vukoma" je stvaranje lokalnih senzorskih mreža kvaliteta vazduha koje će gradjanima pružiti personalizovane informacije o njihovoj trenutnoj izloženosti zagadjivačima, kako bi im omogućili da donesu informisane odluke u vezi sa svojim zdravljem.
Kompanija "Grin dekor" osmislila je inovativni sistem modularnih zelenih krovova čija podloga je modul napravljen od reciklirane plastike. Povećanje površine zelenih krovova u urbanim sredinama direktno bi uticalo na smanjenje zagadjenja vazduha i emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Institut "Mihajlo Pupin" predlaže primenu energetski efikasnog sistema ulične ventilacije i filtracije aero-zagadjenja, koji bi se napajao energijom vozila u saobraćaju, dok je institut za nuklearne nauke "Vinča" osmislio autonomni prečistač dimnih produkata sagorevanja za individualna ložišta.
Ideja Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu je biološko postrojenje za uklanjanje čestičnog zagadjenja iz vazduha i to iskorišćavanjem prirodne sposobnosti cijanobakterija da vezuju čestice iz vazduha.
Beogradska "Emo Tehnika" predlaže softversko i hardversko rešenje kontrolera gorionika, kako bi se unapredila efikasnost sagorevanja i smanjila emisija štetnih gasova iz individualnih ložišta, a proizvod bi bio kompatibilan sa svim domaćim i inostranim uredjajima.
Internet društvo Srbije predlaže edukativni projekat o podizanju svest dece, roditelja i nastavnika o zagadjenju vazduha i njegovim štetnim efektima, kroz postavljanje uređaja "Klimerko" u školama, koji bi upoznao decu sa načinom na koji se meri zagadjenje vazduha.
Ceo video materijal možete pogledati OVDE.
Na konkurs je poslato ukupno 55 rešenja u pet kategorija - za bolje praćenje kvaliteta vazduha, prečišćavanje vazduha, poboljšano sagorevanje goriva, smanjenje uticaja zagadjenja vazduha na decu, kao i za otkrivanje zagadjivača vazduha, a odabrano je 14 predloga, rečeno je na predstavljanju inovacija.
Približna ukupna vrednost svih odabranih rešenja za bolji kvalitet vazduha je milion dolara, a UNDP je podržao inovaciju novosadskog Biosens institut sa 22.000 dolara koja uz pomoć savremenih tehnoloških rešenja i digitalnih alata može da detektuje lokacije paljenja strnjike i tako doprinese sprečavanju požara.
Ukazano je da spaljivanje strnjike nakon žetve ne uništava samo humus, već i ugrožava okolne ekosisteme i dodatno zagadjuje vazduh CO2, te da će podaci koji se budu prikupili uz pomoć ideje Biosens instituta biti dostupni svim gradjanima Srbije na posebnom portalu.
Direktor tog instituta Vladimir Crnojević objasnio je da je cilj da se se uz pomoć satelitskih snimaka, zajedno sa ljudima na terenu i Ministarstvom poljoprivrede utvrde lokacije spaljivanja žetvenih ostataka.
Naveo je da će u tu detekciju moći da se ukluče i gradjani pomoću aplikacije na mobilnim telefonima, a da će gotovo rešenje projekta može očekivati u nerednih nekoliko meseci.
Na skupu je istaknuto da svi odabrani predlozi imaju jednako važan uticaj na kvalitet vazduha i predstavljeni su na platformi:http://cleanairresponse.undp.org.rs/ .
Zbog toga je stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap pozvala sve zainteresovane da se pridruže i pomognu realizaciju najboljih ideja, kako bi se zajedno dugoročnije obezbedio čistiji vazduh u Srbiji.
Podsetila je da su prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", glavni zagadjivači vazduha u Srbiji rudarska i energetska industrija, uz saobraćaj, a veliki dodatni problem predstavljaju i individualna ložišta kojia koriste ugalj niskog kvaliteta, kao i nesanitarne deponije.
Prema njenim rečima, zagadjenje vazduha je složen i višeslojan izazov koji zahteva odgovor celog društva.
"Za njegovo rešavanje potrebni su podsticajan zakonski okvir, kao i adekvatna finansijska sredstva za sprovodjenje mera, posebno na lokalnom nivou. Takodje, neophodno je podstaći lokalne stručnjake i inovatore da dodju do novih rešenja koja će doneti opipljivu korist i imati dugoročan uticaj na poboljšanje kvaliteta vazduha", kazala je ona.
Ministarka zaštite životne sredine Srbije Irena Vujović istakla je da je borba protiv aero zagadjenja i poboljšanja kvaliteta vazduaha jedan je od prioriteta Vade Srbije.
Ministarstvo je, kako je podsetila, nedavno prvi put raspisalo konkurse radi smanjenja aero-zagadjenja i to za zamenu kotlarnica u domaćinstvima i organizacijama i firmama, kao i za pošumljavanje.
"Više od 50 loklanih samouprava je dobilo sredstva na ovim konkursima", kazala je Vujović i najavila slične konkurse i narednih godina.
Dodala je da će na raspolaganju biti i sredstva iz kredita gde će se menjati kotlarnice na ugalj i mazut u gradskim toplanama, a prvi će biti Kragujevac.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić kazao je da trenutno usvajanje čekaju Akcioni plan za energiju i klimu, potom Akcioni plan zelenih gradova, kao i akcioni plan koji se odnosi na unapredjenja kvaliteta vazduha u gradu.
Iz tih planova sledi niz projekata koji se odnosi pre svega na javni gradski prevoz i dalje nabavke ekološki prihvatljivih autobusa.
"Beograd će uskoro imatii 10 električnih autobusa i novu, drugu eko liniju, a početkom 2022. još 100 autobusa na gas, sa ciljem da u narednih četiri godine bude još 500 autobusa na gas", rekao je Radojičić.
Ukazao je i da će se raditi na razvoju šinskog električnog saobraćaja, navodeći da trenutno postoje četiri Beovoz linije, a da će u narednom periodu biti izgradjeno još 28,7 kilometara tramvajskih linija.
Radojičić je rekao da će se raditi na proširenju pešačke zone i izgradnju odatnih biciklističkih staza, jer je cilj da se u narednih tri do četiri godine, sa sadašnjih 100 kilometara, dužina tih staza udvostruči.
Poboljšanju kvaliteta vazduha doprineće i obilaznica oko Beograda, jer će se tranzitni saobraćaj izmestiti iz centra, a radiće se i na dodatnom gašenju kotlarnica, kojih je u prethodnih desetak godina ugašeno više od 1.200, ali ostaje problem oko 300.000 individualnih ložišta.
Direktor kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša naveo je da zagadjenje vazduha i dalje predstavlja njaveći rizik po zdravlje i životnu sredinu i to gobalno.
Naveo je da je u Evropi 2016. više od pola miliona ljudi prerano umrlo zbog zagadjenja vazduha, a u Srbiji izmedju 6.000 i 7.000.
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Mateja Norčič Štramcar kazala je da Srbija mora ozbiljno da se pozabavi pitanjem zagadjenosti vazduha i da je želja EU da postrojenja za odsumporavanje što pre počnu da rade.
"Napredak prema zelenoj tranziciji mora da postane prioritet i deo napora Srbije u borbi protiv zagadjenosti vazduha", kazala je ona i dodala da se EU u svim dijalozima sa Srbijom bavi i problemom životne sredine.
Norčič Štramca podsetila je da je EU u proteklih 15 godina donirala više od 400 miliona evra Srbiji za zaštitu životne sredine, uključujući borbu protiv zagadjenja vazduha.
"Nedavni projekti uključivali su postavljanje filtera na termoelektranama u Obrenovcu, Moravi i Kostolcu, postavljanje stanica za merenje kvaliteta vazduha i pružanje stručne pomoći za klimatsko delovanje, odnosu izradu klimatskog zakona, klimatske strategije i akcionog plana", rekla je ona.
Dodala je da će ove godine, uz podršku EU, Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije predstaviti javnosti Nacionalnu strategiju za zaštitu vazduha.
Na skupu je ukazano, da osim što će doprineti kreiranju zdravijeg okruženja za život, svih 14 izabranih inovativnih predloga imaju potencijal da stimulišu lokalni privredni razvoj, inovacije i preduzetništvo.
Tako je komunalno preduzeće "Dimničar" iz Beograda, u partnerstvu sa Institutom za fiziku, osmislilo pametno detektovanje gradskog zagadjenja vazduha kroz mrežu inteligentnih mernih stanica koje će po povoljnijoj ceni i uz manje konvencionalnih merenja pružiti pouzdane podatke o kvalitetu vazduha.
Zahvaljujući softveru zasnovanom na veštačkoj inteligenciji ova mreža bi mogla da predvidi koncentracije zagadjujućih materija, čak i na mestima na kojima nema mernih stanica.
Beogradski Mašinski fakultet predlaže brz, pouzdan i ekonomičan sistem za praćenje kvaliteta vazduha, sa prognostičkim modelom disperzije polutanata zasnovanog na veštačkoj neuronskoj mreži.
Istovremeno, Mašinski fakultet ima i ideju za unapredjeno gorivo u obliku peleta za direktno smanjenje emisija iz ložišta malih snaga, dodavanjem aditiva u biomasu.
"Pravo na grad" predlaže proširivanje mreže za praćenje kvaliteta vazduha u Srbiji, kako bi podaci o zagadjenju bili tačniji i dostupniji.
To podrazumeva angažovanje volontera i aktivista u postavljanju 100 dodatnih mernih stanica na lokacijama širom zemlje, uz video vodič za njihovo sklapanje i predstavljanje rezultate merenja preko AirCare aplikacije.
Institut za fiziku u Beogradu, u partnerstvu sa Agencijom za zaštitu životne sredine, ima ideju za razvoj i primena novog prognostičkog modela za ranu najavu i upozorenja na prisustvo povećane koncentracije polena u vazduhu, zasnovanog na računarskim algoritmima koji bi predvidjali koncentracije polena u vazduhu.
Кompanija "Mikro kontro" ima ideju za uredjaj sa dva senzora za monitoring spoljnog i unutrašnjeg kvaliteta vazduha na istoj mikrolokaciji.
Uredjaj bi omogućio korisnicima da poboljšaju kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, tako što bi prilagodili rad sistema za prečišćavanje vazduha ili sistema ventilacije i klimatizacije.
Ideja "Vukoma" je stvaranje lokalnih senzorskih mreža kvaliteta vazduha koje će gradjanima pružiti personalizovane informacije o njihovoj trenutnoj izloženosti zagadjivačima, kako bi im omogućili da donesu informisane odluke u vezi sa svojim zdravljem.
Kompanija "Grin dekor" osmislila je inovativni sistem modularnih zelenih krovova čija podloga je modul napravljen od reciklirane plastike. Povećanje površine zelenih krovova u urbanim sredinama direktno bi uticalo na smanjenje zagadjenja vazduha i emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Institut "Mihajlo Pupin" predlaže primenu energetski efikasnog sistema ulične ventilacije i filtracije aero-zagadjenja, koji bi se napajao energijom vozila u saobraćaju, dok je institut za nuklearne nauke "Vinča" osmislio autonomni prečistač dimnih produkata sagorevanja za individualna ložišta.
Ideja Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu je biološko postrojenje za uklanjanje čestičnog zagadjenja iz vazduha i to iskorišćavanjem prirodne sposobnosti cijanobakterija da vezuju čestice iz vazduha.
Beogradska "Emo Tehnika" predlaže softversko i hardversko rešenje kontrolera gorionika, kako bi se unapredila efikasnost sagorevanja i smanjila emisija štetnih gasova iz individualnih ložišta, a proizvod bi bio kompatibilan sa svim domaćim i inostranim uredjajima.
Internet društvo Srbije predlaže edukativni projekat o podizanju svest dece, roditelja i nastavnika o zagadjenju vazduha i njegovim štetnim efektima, kroz postavljanje uređaja "Klimerko" u školama, koji bi upoznao decu sa načinom na koji se meri zagadjenje vazduha.
Ceo video materijal možete pogledati OVDE.
