U kakvom su odnosu muzika i rodna ravnopravnost

O rodnoj ravnopravnosti se najčešće raspravlja u oblastima obrazovanja, preduzetništva i političkog delanja, dok umetnost stoji kao načelno inkluzivna delatnost, a jaz između umetnika i umetnica opstaje. 

To se primećuje u mogućnostima za nastup i favorizovanju saradnje sa samo jednim polom, ali i u razvojnom putu umetnika, na primer u muzičkim školama, gde se, među decom, često vrši rodno negativna selekcija učenika. 

Ova nejednakost, nakon završetka škole, prati umetnice, a ponekad i umetnike, i tokom profesionalne karijere.

{video1}

O izazovima kao posledice rodne diskriminacije za Betu je govorila muzičarka i članica benda "Koikoi" Emilija Đonin, koja se bavi izvođaštvom, kompozicijom i naučnim radom u oblasti teorije umetnosti. 

Na pitanje da li i kako, u osnovnim i srednjim muzičkim školama, dolazi do rodno negativne selekcije učenika, pri izboru izvođača za nastupe i takmičenja, čime se dečaci ponekad, pod kontrolom profesora, više ističu od devojčica, Đonin je rekla da učenici u tom uzrastu ovaj problem ne mogu da osete.

{video2}

"Problem je u tome što se ne teži individualnosti na muzičkom planu, već uvek postoji jedan model koji svi treba da pratimo. U tom periodu postoje stereotipi da su devojčice vrednije od dečaka, tako da, kada se neki dečak istakne, to se smatra za nešto izuzetno, čemu treba da se obrati više pažnje", izjavila je ona. 

Dodala je da je najveći problem tog perioda života muzičara činjenica da učenici ne mogu da se istaknu na individualnom planu, kao i da se kriterijumi uglavnom svode na fizičku snagu i tehniku sviranja, odnosno pevanja.

{video3}

O tome da li se rodno senzitivni jezik, kao važno institucionalno sredstvo u borbi za rodnu ravnopravnost, koristi u svetu muzičke produkcije i izvođaštva, Đonin je navela da se u poslednjih nekoliko godina na njega obraća više pažnje.

"Logično je da on (rodno senzitivni jezik) postoji, on već postoji u samoj prirodi jezika. To je ranije bio nekakav bauk, a ljudi su se sada navikli na njega, to je stvar navike".

{video4}

Dodala je da, ako neko može da bude glumica ili konobarica, može da bude i kompozitorka ili aranžerka. 

Na pitanje da li li u dosadašnjoj karijeri pamti neki upečatljiv slučaj rodne neravnopravnosti, u bilo kojoj sferi posla, Đonin je istakla da je činjenica da rodna neravnopravnost usporava rad konstantno prati. 

"Kada se, na primer, pojavim na probi sa Ivom Lorens i Jelisavetom, sa tehničarima i toncima mnogo teže radimo. Ako nešto ne radi kako treba, uvek se postavlja pitanje da li smo mi sve dobro povezale i da li smo mi sve dobro uradile, a dešava se da su oni nešto pogrešili, dok se sa Koikoi to uopšte ne dovodi u pitanje, pošto ga čine dva muškarca i dve žene", navodi ona. {video5}

Ona je zaključila da je to mukotrpan proces, koji štetno utiče na rad umetnika, i predložila rešenje tog problema uvođenjem više žena u tehničke poslove muzičke produkcije. 

Projekat "Svi imaju reč - zajedno za rodnu ravnopravnost u školama" sprovode Akademija ženskog liderstva i Medijski centar Beta, a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj".