Krkobabić: Matica srpska će pomoći razvoju i spasu sela u Srbiji (VIDEO)

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je danas u Novom Sadu da tim koji je formiran kako bi radio na spašavanju sela u Srbiji, od sada uključuje i pomoć Matice srpske.

Krkobabić je kazao da je u akciju obnove sela u Srbiji uključena SANU, te da je stoga jasno da podršku treba da pruži i "najeminentnija i najstarija kulturno-naučna institucija" u zemlji - Matica srpska.

"Značaj ove akcije koju preduzimamo i kojom ćemo se baviti, a to je više mukotrpna misija, za cilj ima spašavanje sela Srbije. U takvoj misiji mesto Matice srpske je više nego jasno", rekao je Krkobabić.

Prema njegovima rečima, tim će biti sastavljen od najumnijih ljudi, a ideja je da stvore "jasnu politiku ravnomernog regionalnog razvoja Srbije do kraja 2019. godine", kako bi sa takvim politikama mogli da izadju pred poslanike na skupštinskoj raspravi o novom budžetu.

Kako je najavio, biće to "set različitih politika", koje će omogućiti da poslanici izdvoje "pozamašnu svotu novca" za rešavanje egzistencijalnih i infrastrukturnih problema, kao i obrazovanja, zdravstvene, kulturne i sportske sfere na selima.

"Sela Srbije treba da vide svoju budućnost. Ovo je i bezbednosni problem, pogotovo u brdskim i planinskim predelima", rekao je Krkobabić na sastanku u Matici srpskoj u Novom Sadu.

On je dodao da je akcija za spas sela koju predvodi, jedan od najvažnijih problema Srbije danas.

"Ključna pitanja koja su sada pred nama, poput pitanja Kosova i Metohije, su nastala pre 20, 30 ili 100 godina upravo zato što smo ostavljali prazna mesta. Usud puste zemlje se nadvijao nad Srbijom i sada to moramo da rešimo", rekao je Krkobabić.

Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, rekao je da je najvažnije zaustaviti odlazak mladih sa sela, a pre svega u južnim delovima Srbije, prema Kosovu i Severnoj Makedoniji, ali i u Banatu.

"Sela se prazne, ostaju stari ljudi kojima treba pomoć. Mi imamo suviše male posede koje bi trebalo ukrupniti na dobrovoljnoj osnovi, tako da se broj poljoprivrednika koji proizvode hranu smanji, a da se poveća broj onih koji proizvode finalne proizvode", rekao je Škorić.

Dodao je da u narednom periodu treba posebno raditi na infrastrukturi, kako bi se moglo "doći do svakog sela, posebno u planinskim predelima".

Škorić je kazao da je projekat "500 zadruga za 500 sela" najbolji koji je pokrenut u Srbiji, jer je kroz njega formirano više od 400 zadruga.