Ako demokrate danas na izborima za Kongres SAD prođu onako dobro kako se očekuje, to verovatno neće doneti Evropljanima automatsko olakšanje i postoji opasnost od novih sporova i strožih zahteva s druge strane Atlantika, smatraju analitičari.
Politiko u analizi ocenjuje da bi posle takvog ishoda izbora predsednik Donald Tramp, mada ograničen kod kuće, mogao i dalje da se fokusira na spoljnu politiku i trgovinu, gde se Kongres ima relativno malu nadležnost kontrole izvršne vlasti.
"Bilo bi pogrešno da Evropljani pretpostave da će doći do toplijih transatlantskih odnosa", rekao je veteran nemačke diplomatije i bivši šef Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger. "Pretpostavljam da će se desiti upravo suprotno", dodao je on za briselski portal.
Nedavno istraživanje u EU je pokazalo da 58 odsto ispitanika navija za demokrate a samo 18 odsto za Trampove republikance. Iako ankete ukazuju da će se ispuniti želje evropskih kritičara Trampa, oni, smatra Išinger, treba da izbegnu trijumfovanje ili hvalisanje.
"Biće glasova u Evropi, nekih važnih, koji će želeti da slave i čestitaju demokratama, ali mislim da bi to bilo 'otrovno' ", rekao je Išinger za Politiko.
"Savetujem mojim evropskim prijateljima da se uzdrže i izbegavaju stvaranje nekog izgovora da Bela kuća bude ljuta na Evropu - više nego što već jeste", dodao je nemački političar.
Neki analitičari su međutim skeptični da će uzdržanost značiti bilo kakvu razliku, uključujući bivšu savetnicu dva šefa spoljne politike EU Natali Toči.
"Iskreno, ne mislim da su Trampu zaista potrebni neki razlozi ili izgovori da napada Evropu", rekla je Toči. Dodala je da će "biti teško ne slaviti ako vam je stalo do demokratije", s obzirom na veze Trampovog pokreta MAGA i populističkih, krajnje desničarskih političara u Evropi.
Trampov neuspeh, kako se navodi u analizi, mogao bi da ojača duh evropskih liberala i centrista koji su izborne poraze Viktora Orbana i Aleksandra Vučića iskoristili kao dokaz da je populizam dostigao vrhunac ili barem da je ušao stagnaciju.
Takav zaključak je možda preuranjen, s obzirom na snagu u anketama Marin Le Pen u Francuskoj i nedavnih pobeda Alternative za Nemačku. Ipak, odbacivanje Trampovog pokreta MAGA dalo bi, smatra Toči, moralni podstrek liberalima i centristima.
Išinger misli da pobeda demokrata u SAD ne bi donela mnogo EU na kratak rok, odnosno da bi prevlast demokrata u Kongresu imalo malo praktičnog uticaja na Evropu i da bi stanje čak moglo i da se pogorša.
"Ako se Tramp nađe upleten u kongresne istrage, procedure impičmenta i na domaćem terenu ga ograniči neprijateljski nastrojen Kongres, on će sigurno gravitirati tamo gde je Kongres slab - ka spoljnoj i trgovinskoj politici", rekao je Išinger.
On je dodao da Evropa treba da se spremi za veću ogorčenost i još više Trampovih zahteva, a ne za harmoničnije transatlantske odnose.
Isto misli i poslednji ambasador SAD u NATO u administraciji Džordža V. Buša - Kurt Volker.
"Ne očekujte velike promene od Trampove administracije", upozorio je Volker.
"Kongres će sve istražiti. Istražiće Trampa, njegovu porodicu, Trampov porodični biznis, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, Ilona Maska, Pita Hegseta i Keša Patela u FBI. Tramp će se protiv toga boriti do kraja i biće to veliki cirkus", rekao je Volker za Politiko.
Po njegovim rečima, demokrate će biti za veću podršku Ukrajini i NATO-u, ali ne mogu da usmeravaju Trampa ka tome. Kako je dodao, oni mogu da odobre novac ali ne i da utiču na Trampa da ga potroši u tu svrhu.
Volker je rekao i da nije siguran kojim će putem Tramp ići u vezi s Iranom dok će, kada je reč o NATO-u i smanjenju angažovanja američkih snaga u Evropi, biti oprezan u strahu od reakcija kod kuće.
Direktorka instituta za međunarodne odnose Čatam haus iz Londona Bronven Medoks rekla je da je "izuzetno teško" predviđati Trampove poteze.
"Možda će se povući nakon početnog negodovanja zbog izbornog rezultata i fokusirati na planirane spomenike, uključujući balsku salu u Beloj kući", rekla je ona.
Medoks ne vidi razlog za slavlje, bez obzira kakv bude rezultat izbora i kaže da evropski lideri treba da se usmere na to koliko su se SAD promenile. "Američki birači dva puta su birali Trampa i čak iako se sada okreću od njega, ti izbori pokazuju da je njihov fokus okrenut ka unutra", rekla je Medoks.
Ona je ocenila da su Evropljani sporo shvatili značaj pokreta MAGA i koliko bi on mogao da opstane. Takođe je rekla da veruje da nije dovoljno prepoznato koliko se promenio američki politički pejzaž, uključujući Demokratsku partiju.
