Održana druga runda pregovora vlasti i opozicije

Oštriji nastup predstavnika EU

Drugi medjustranački dijalog (uz posredovanje predstavnika Evropske unije EU) o uslovima za izbore koji u Srbiji koji treba da budu održani u prvoj polovini iduće godine završen je bez konkretnog dogovora, ali je iz izjava nakon serije sastanaka jasno da su evropski posrednici koji učestvuju u dijalogu ovoga puta bili oštriji i konkretniji. Za sada, medjutim, nema pouzdanih nagoveštaja da bi vlasti mogle da prihvate zahteve opozicije kao ni naznaka da bi opozicione stranke koje su nezadovoljne izbornim uslovima i najavljuju bojkot izbora mogle u dogledno vreme promeniti tu odluku.

Obavešteni izvori kažu da su funkcioneri opozicionih stranka koje su za bojkot, na pitanje predstavnika EU šta bi ih ponukalo da promene stav, odgovorili da su mediji jedan od osnovnih problema i da treba promeniti kompletan sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i uredjivačku politiku javnog servisa. Iz krugova opozicije bilo je i informacija da je tokom razgovora pominjana mogućnost da se izbori, umesto u martu iduće godine, pomere za maj iduće godine, sa ciljem da se se ostavi više vremena za poboljšavanje izbornih uslova, ali predstavnici EU to nisu potvrdili.

Na sastanku sa predstavnicima EU opozicione stranke su se suočile sa jasnim i čvrstim zahtevima da odustanu od bojkota izbora. Lideri opozicije, medjutim, i dalje smatraju da je u sadašnjim okolnostima to praktično nemoguće jer bi izgubili podršku značajnog dela birača, ogorčenih zbog sistematske satanizacije svih oponenata, ukidanja vladavine prava i ograničavanje medijskih sloboda. Pojedini istraživači javnog mnjenja veruju da bi na ovaj način bila dovedena u pitanje podrška čak oko 200.000 glasača opozicije, mahom iz srednjeg, obrazovanijeg sloja društva.

Izričiti zahtevi EU, ali i SAD, duboko brinu opozicione lidere koji su svesni da bez podrške Zapada ne mogu da ograniče dominaciju Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS). Za promenu stava u odnosu na bojkot izbora potreban im je neki ozbiljan ustupak, a svakako važan korak u tom pravcu moglo bi da bude obezbedjivanje ravnopravnog pristupa medijima za sve aktere na političkoj sceni. Teško je, medjutim, zamisliti takav ustupak budući da pozicija vladajućeg bloka u ovom trenutku duboko zavisi upravo od činjenice da je u stanju da spreči dotok po vlasti nepovoljnih informacija do najširih slojeva stanovništva.

Upozorenja

Posrednici Evropskog parlamenta u dijalogu bili su Tanja Fajon, šefica delegacije u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija i Vladimir Biličik, stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Oni su se najpre odvojeno sastali sa predstavnicima opozicionih stranaka opredeljenih za bojkot, a zatim su sa njima održali plenarni sastanak. U Skupštini Srbije održan je sastanak sa predstavnicima vladajućeg bloka i opozicionih stranaka koje ne bojkotuju rad parlamenta, a nakon toga usledio je i sastanak sa predsednikom Vučićem.

Opozicija je ranije tražila promenu formata pregovora sa vladajućim blokom, zahtevajući da predstavnici EU odvojeno razgovaraju sa njenim predstavnicima i predstavnicima vlasti i da kasnije budu garant sprovodjenja dogovorenog. Činjenicu da su takvi sastanci ovoga puta održani pojedini opozicioni funkcioneri tumače kao znak spremnosti da se, istina neformalno, prihvati njihov zahtev. Opozicione stranke koje bojkotuju izbore odbijaju da učestvuju u radu parlamenta jer smatraju da vladajući blok upravo u parlamentu kreira atmosferu straha i nasilja.

Glavna tema su bili mediji, odnosno funkcionisanje Regulatora elektronskih medija (REM) i javnog servisa a Fajon i Biličik su, kako se može zaključiti iz izjava i saopštenja nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ostavili i konkretne zadatke za učesnike dijaloga. „Sat otkucava i pozivamo vladajuću koaliciju da više ne gubi vreme na diskusiju i da počne sa sprovodjenjem. Da bi ovo bilo uspešno, pozivamo opoziciju da se vrati u parlament i uključi u dijalog kako bi im vladajuća koalicija odgovarala za ispunjavanje svojih obaveza“, izjavila je Tanja Fajon.

"Na našem produktivnom sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem dogovoreno je da se izaberu ''3+1'' nova člana REM, da se usvoji novi propis zasnovan na najboljoj evropskoj praksi za javne emitere kako bi se obezbedio fer pristup i izveštavanje tokom izborne kampanje i da se uspostavi Nadzorni odbor u Narodnoj skupštini koji bi pratio sprovodjenje svih obaveza koje se odnose na izbore. Ovi koraci i obaveze iz Zaključaka sa medjustranačkog dijaloga treba da se ostvare pre naše naredne runde dijaloga", rekao je Vladimir Biličik, stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Pritisci

Vladajući blok je uznemiren zbog ovakvog nastupa predstavnika Evropske unije (EU), o čemu svedoči i izjava jednog od učesnika sastanka, poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Vladimira Djukanovića koji je pozvao Tanju Fajon da se "ne pravi pametna". Fajon se našla i na meti provladinih tabloida, a napadi na nju mogu se tumačiti kao još jedan pokazatelj da je vladajući blok naročito osetljiv na pitanja vezana za medijske slobode i otvaranje prostora za oponente u vodećim medijima.

Druga runda razgovora vlasti i opozicije održana je u jeku raspirivanja afere vezane za trgovinu oružjem i municijom u koju su upleteni i visoki državni i partijski funkcioneri, uključujući i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovća. Objavljena su dokumenta koja pokazuju da je privatna firma za trgovinu oružjem GIM, u kojoj je savetnik ministrov otac Branko Stefanović, u minulih nekoliko godin uvećala promet za 3.600 puta, dok su državne firme koje se bave proizvodnjom i trgovinom oružjem gurnute u gubitke ili stagniraju. Takodje su objavljeni navodi prema kojima su poizvodjači municije u vlasništvu države robu ustupali GIM-u po proizvodjačkoj ceni ili čak ispod te cene.

Vladajući blok se od optužbi brani tako što organizuje sistematske napade i satanizaciju svih koji iznose podatke vezane za trgovinu oružjem. Funkcioneri tog bloka, uključujući i Vučića i Stefanovića, na novinarska pitanja o aferi odgovaraju uopštenim verbalnim negiranjem i optužbama na račun opozicije, nezavisnih medija i drugih oponenata za kriminal i izdaju zemlje, a vlastima bliski mediji vode oštru kampanju njihove satanizacije. Uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je javnosti predočio dokumente o aferi, i dalje je u kućnom pritvoru, a vlasti ga optužuju za odavanje poslovne tajne.

Na naročito oštrom udaru je N1, praktično jedina preostala televizija koja nije pod neposrednom kontrolom vlasti i koja se intenzivno bavi ovom i drugim aferama. Takvi postupci su u direktnoj suprotnosti sa obećanjima vezanim za poboljšavanje uslova za ravnopravan nastup svih političkih aktera u medijima, budući da ne ukazuju na ambiciju da se stanje poboljša nego naprotiv, na ambiciju da se oponenti potisnu i iz malog broja medija u kojima sada mogu da se pojavljuju. To svakako neće ohrabriti opozicione stranke da odustanu do najavljenog bojkota izbora.