Šef diplomatije Hrvatske podržao blajburšku misu u Sarajevu i kardinala Puljića

Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman podržao je danas služenje "blajburške mise" u Sarajevu i ocenio da javna osuda i "pretnje linčom" vrhbosankom nadbiskupu, kardinalu Vinku Puljiću sugerišu da položaj Hrvata u BiH "nije onakav kakav bi trebalo da bude".

Ministar je novinarima u Zagrebu rekao da je telefonom razgovarao s Puljićem i izrazio mu podršku, istakavši da je Puljić tokom rata u BIH ostao u Sarajevu i "svetli je primer suživota, multikulturalnosti".

Misa u sarajevskoj katedrali najavljena je za 16. maj povodom 75. godišnjice dogadjaja u Blajburgu, što je naišlo na brojne osude u BiH.

Kardinala Puljića su biskupi iz Hrvatske i BiH zajednički odabrali za predsedavajućeg euharistije blajburškim žrtvama.

Udruženje "Počasni blajburški vod", uz pokroviteljstvo Sabora Hrvatske, tradicionalno u maju u Blajburgu organizuje komemoraciju za ubijene pripadnike kvinsliških, uglavnom ustaških snaga, medju kojima je bilo i civila, na kraju Drugog svetskog rata.

Sabor nije bio pokrovitelj te komemoracije jedino u vreme vlade levog centra 2012-2015 godine.

Zbog pandemije će ovogodišnja komemoracija, umesto u Blajburgu, biti 16. maja na tri lokacije - u Austriji, Hrvatskoj i BiH.

Na groblju u Unterlojbahu biće molitva šefa Hrvatske katoličke misije u Klagenfurtu, a kod spomenika na Blajburškom biće položeni venci.

Na zagrebačkom groblju Mirogoju biće molitva i polaganje venaca, a u Sarajevu misa.

Uoči prošlogodišnje komemoracije, koruška Katolička crkva odbila je molbu Hrvatske biskupske konferencije za održavanje mise na Lojbaškom polju pored Blajburga, navodeći da je ta misa "politički instrumentalizovana" i da je "deo političko-nacionalnog rituala koji služi selektivnom doživljavanju i tumačenju istorije".

Zbog toga hrvatski biskupi nisu mogli da vode tu misu.

Od 2018. godine austrijska policija strogo je kažnjavala učesnike komemoracije koji su imali ustaške i nacističke simbole, a od marta prošle godine uvela je i opštu zabranu isticanja ustaških simbola.