Monitoring predizborne kampanje i Regulator elektronskih medija

Metodologija je važna, ali koga briga?

Postoji jugoslovenski evergrin hit "Jutro će promjeniti sve". Uoči parlamentarnih izbora javnost u Srbiji se pita da li izborna kampanja može promeniti sve; zapravo da li može doneti bilo kakvu značajnu promenu?

Da li će kampanja smanjiti jaz u medijskom predstavljanju izmedju vladajuće većine i opozicionih stranaka, i ako se to desi, da li će to imati dugoročni uticaj na sveopšti pluralizam u društvu Srbije? Iz perspektive jedne organizacije civilnog društva angažovane u opsežnom dnevnom praćenju najuticajnijih emitera poslednjih devet meseci bismo morali da odgovorimo sa "ne" na oba ta pitanja. Ima još jedno važno pitanje da se postavi, da li je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) sa svojim ovlašćenjem da osigura jednako predstavljanje svih učesnika u izborima i osigura pluralizam medija, deo rešenja ili deo problema?

U drugoj polovini izborne kampanje, ponovo pokrenutoj posle vanrednog stanja uvedenog zbog situacije vezane za Kovid-19 u Srbiji, Crtin medijski monitoring produženih udarnih termina na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću pokazuje da ima malih razlika u predstavljanju političkih aktera. Krive koje pokazuju obim pokrivenosti vladajuće većine i predstavnika opozicije počele su malo da se naginju jedna prema drugoj. Medijski prostor posvećen vladajućim partijama prvi put u poslednjih devet meseci pao je ispod 70 odsto, dok se prostor koji zauzima opozicija koja će učestvovati na izborima povećao preko 10 odsto. Ne treba zaboraviti činjenicu da će veliki deo opozicije bojkotovati predstojeće izbore, naglašavajući neravnotežu u predstavljanju u medijima kao jedan od ključnih razloga za takvu odluku.

Takodje je važno voditi računa o uticaju perioda pre i za vreme vanrednog stanja, koje je preseklo izbornu kampanju napola, kada je predstavljanje vladajuće većine u medijima znatno skočilo tokom gotovo dva meseca. Sa 99 odsto medijskog vremena njihova dominacija je bila apsolutna na početku krize. Tokom celog perioda vanrednog stanja, koje je završeno 6. maja, vladajuća većina predstavljena je sa 92 odsto u odnosu na četiri odsto za opoziciju koja će učestvovati na izborima.

Kada je reč o onima koji su ovlašćeni da osiguraju da je uspostavljeno jednako predstavljanje u medijima i da mediji poštuju svoje obaveze za vreme izbora, REM predstavlja izvor kontroverze na još jednim uzastopnim izborima. Nada da će REM-ovo obnovljeno angažovanje pojačati njegovu ulogu u izborima umanjena je sa njegovim prvim izveštajem posle više godina (REM je poslednji put objavio svoje rezultate nadzora medija tokom izbora 2014, dok 2016. i 2017. nije objavio izveštaje niti je nadgledao izbore).

REM-ov monitoring medija izaziva zabrinutost u vezi sa kredibilitetom i nepristrasnošću njegovih nalaza. Ozbiljan nedostatak transparentnosti njegove metodologije, uzak i arbitreran obim njegovog pristupa, manjkave metode poredjenja, nedostatak ocene uloge i tona kojim su akteri predstavljeni u medijima ključni su elementi koji unose nepoverenje u rezultate REM-ovog medijskog monitoringa.

Mada mi nemamo puni uvid u metodologiju REM-a, ono što sigurno znamo je da meša babe i žabe. REM u istom izveštaju poredi i uključuje različite medijske kanale (TV i radio), televizije sa nacionalnom i regionalnom pokrivenšću kao i zemaljske i kablovske kanale.

Pored toga REM-ov selektivan pristup da posmatra samo sadržaj definisan kao "predizborni program" u vestima i drugim emisijama koje pokrivaju izbore iskrivljuje sliku predstavljanja političkih aktera u srpskim medijima. Definicija "predizbornog programa" razlikuje se medju emiterima, što dovodi do različitih dužina takvog medijskog sadržaja i prema tome pristrasnih rezultata ukoliko se selektivno prati. REM takodje zanemaruje pojavljivanje političkih aktera u njihovom zvaničnom kapacitetu, na primer kao predstavnici države, što znači da zanemaruje goruće pitanje u izborima Srbije - zamagljene linije izmedju države i političke partije i zloupotrebu javne funkcije za cilj kampanje.

Da bi se obezbedila prava procena medijskog predstavljanja neophodno je da se meri kvalitet, a ne samo kvantitet izveštavanja u medijima (odnosno broj sekundi koliko neki politčki akter zauzima u programu). Ton kojim su političari predstavljeni u medijima je izuzetno relevantan da bi se procenilo da li su predstavljeni u pozitivnom, negativnom ili neutralnom svetlu. Takodje je važno da li je učesnik imao priliku da govori direktno ili je bio samo tema u predstavljanjima novinara ili svojih kolega. Izgleda kao da svi ti kriterijumi nedostaju iz REM-ove netransparentne metodologije, sudeći po ogromnim razlikama izmedju nalaza monitoringa REM-a i Crte.

Pristrasnost u monitoringu REM-a, koja proizilazi iz netransparentne metodologije ukazuje na zabrinjavajući zaključak da dugoočekivana aktivnost REM-a neće oživeti njegovu presudnu ulogu u izbornom procesu, i da će nastaviti da podriva javno poverenje u demokratske institucije.

Mala poboljšanja koja vidimo u medijskoj slici ovih dana uglavnom su posledica obaveznih predizbornih segmenata u medijskim programima, i specifičnim zakonima koji se odnose samo na izbore. To izgleda kao još jedan pokušaj da se leče simptomi a ne bolest. Mali pomak javne debate u kampanji teško da će izbirsati ogromni i trajni nedostatak pluralizma u društvu.

Autor: Raša Nedeljkov