Nacionalni tim za preporod sela preporučio ulaganje u proizvodnju 'pet zlatnih vrsta voća' Srbije

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministra Milana Кrkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima da ulažu u voćarstvo, javio se veliki broj zainteresovanih sa pitanjem u koje voćne vrste da investiraju.

Кonsultujući stručnjaka za tu oblast profesora Zorana Keserovića, člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Кrkobabić i Škorić poručili su da se voćarstvo pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

Ukazali su i da je voćarstvo pokrenulo i druge grane privrede, a zapošljava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto, naveo je u saopštenju Nacionalni tim za preporod sela.

Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zaradjuje više od 120 miliona dolara.

Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a preradjeno 1,82 dolara, što govori da se moramo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti, istakoa je Nacionalni tim.

Medju prvih 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze se tri voćne vrste: malina na trečem mestu sa vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na četvrtom mestu sa 122,4 miliona dolara i smrznuta višnja na osmom mestu sa 59,2 miliona dolara.

Takodje, u 2018 godini medju 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.

Krkobabić je rekao da je šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge.

"Činjenica da se Nacionalnom timu za preporod sela Srbije javilo na desetine povratnika iz inostranstva zainteresovanih da ulažu u voćarstvo svog zavičaja, jasno govori da su ljudi prepoznali tu granu poljoprivrede kao visokoprofitabilnu. Evo, izlazimo im u susret i, konsulutujući nauku, upućujemo ih da ulažu u najisplativije voćne kulture. Pored unosa znanja, povratnici i svi drugi zainteresovani sve više shvataju da će lakše i jeftinije proizvesti i brže i skuplje prodati ako se udruže", kazao je Krkobabić.

Podsetio je da u Srbiji ima više kvalitetnih voćarskih zadruga kao što su „Agro eko voće“ u Arilju, koja je počela proizvodnju odličnih sokova od maline, jagode i jabuke i Složenu zadrugu „Složni voćari“ iz Novog Slankamena, koja je velike zalihe jabuka prodala po tri puta većoj ceni zahvaljujući zadružnom kalibratoru.

"Naš cilj je da jednog dana u Srbiji imamo voćarsku zadrugu – giganta, poput španskog Anekoopa, koji okuplja 27.000 farmera Udruživanjem i uvodjenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja", rekao je Krkobabić.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, smatra Nacionalni tim za preporod sela.

Кeserović je rekao pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima.

"Dugioročni cilj nam je izgradnja preradjivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija", ocenio je Keserović. 

Dodao je da se po uvodjenju savremenih tehnologija izdvaja proizvodnja borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se Srbija može porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po hektaru.

Po profitabilnosti u Srbiji se izdvaja proizvodnja borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja.

Perspektivu imaju i proizvodnja višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šljiva, kupina i breskva, procena je Nacionalnog tima. 

Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji. Po jednom hektaru računajući zemljište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra.

"U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kilogramu su oko dva evra. Po hekatru može da se ostvari i do 18 tona. Cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvodjača je bila u proseku oko 5,5 evra. Кod proizvodjača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos 9-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u pet godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje jednog hektara borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra", naveo je Nacionalni tim.

Jabuka je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše uradjeno na uvodjenju savremenih tehnologija, podloga i sorti.

"Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo ljudskog rada - oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako se tome doda i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 evra, što zavisi od broja sadnica po hektaru", ukazao je Nacionalni tim i dodao da se Investicija se otplaćuje od pete do šeste. godine.

Proizvodjači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000-12.000 evra po hektaru, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona. Proizvodjači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više.

Кod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po hektaru iznosi oko 15.000 evra, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 evra po godini, zavisno od sezone.

Ova godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni, pa je sorta jagode "kleri" na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po hektaru, a prosečna cena je bila oko 1,5 evra.

Кod maline za zasnivanje zasada sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po hektaru. Sa prinosom od 12 tona po hektaru i sa prosečnom cenom od 1,6 evra investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države.

Кod trešnje investicije u savremene zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5 iznosi 40.000-45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Vraćanje uloženih sredstava je u petoj, odnosno šestoj. godini, a može da se ostvari prinos 12-15 tona po hektaru.

Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju je oko 1,9 evra. Troškovi proizvodnje su oko 55 odsto.

Škorić je istakao da je za ekspanziju voćarstva u Srbiji u prethodnoj deceniji zaslužno znanje, udruživanje u zadruge i podsticajne mere republičkih i pokrajinskih institucija za nove tehnologije prilagodjene klimatskim promenama.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije će za gradjane koji planiraju da ulažu u voćarstvo organizovati posete najuspešnim voćarskim zadrugama u Srbiji i dati stručne savete kako se mogu udružiti.