Sociolog Božović o postavljanju krstova po Srbiji: Bitna je osećajnost, a ne neumerenost
Sociolog i profesor Ratko Božović izjavio je povodom postavljanja velikih pravoslavnih krstova po vrhovima brda i planina u Srbiji da "monumentalnost ima minimalno značenje", već je "bitna unutrašnja osećajnost, a ne spoljašnje značenje".
Božović je u razgovoru za portal Nova.rs koji o toj pojavi danas piše pod naslovom "Gigantski krstovi u Srbiji: Da li je veličina stvarno bitna?", rekao da je postavljanje pravoslavnih krstova po vrhovima "neka vrsta kompenzacije za period kada je religiozan život bio poništen".
"Ali, i mali krst je krst. Zašto imamo potrebu za neumerenošću?", pitao je Božović i naveo da u Srbiji postoji tendencija da "samo verska orijentacija ima dimenziju i nameru da se iskaže kao ideologija".
A "kada god se izgubi vera, imamo pokušaj da se nešto pretera. I to je onda kič ambicija - razilaženje etičkog i estetskog", rekao je on i dodao da je "isto i u ljudskim odnosima: nedostatak nečega se iskazuje u preterivanju".
Portal Nova.rs piše da se poslednjih godina gradovi u Srbiji, uz obavezan blagoslov SPC, utrkuju u tome koji će da postavi veći krst, a da javnost ne zna koliko se novca troši za to.
Iza svake gradnje, piše portal, po nepisanom pravilu uvek stoji da je uz pomoć donacija, ali imena donatora često su nepoznata, a u poslednje vreme za takve projekte se koriste i državni resursi, kao što je bilo avgusta s policijskim helikopterima na brdu iznad manastira Mileševe.
