Analiza: Usvojena nova medijska strategija - Bez uticaja na predizbornu kampanju

Srpska vlada je, nakon višegodišnjeg odlaganja, usvojila medijsku strategiju koja se odnosi na period od 2020. do 2025. godine. Usvajanje strategije "tempirano" je neposredno uoči početka kampanje za redovne parlamentarne izbore, a vladajući srpski blok nastoji da to predstavi kao značajan ustupak opoziciji koja traži bolje izborne uslove. Ali, taj dokument ni na koji način ne može uticati na ponašanje medija u predizbornoj kampanji koja je praktično već počela. Na osnovu strategije tek treba da budu donešeni medijski zakoni a to se, sasvim izvesno, ne može dogoditi dok, posle izbora, ne bude formirana nova vlada.

Proces donošenja strategije zamišljen je kao inkluzivan pa je predvidjeno učešće predstavnika medijskih asocijacija i novinarskih udruženja, uz podršku OEBS-a i konsultacije sa Evropskom komisijom (EK). Stvari se, medjutim nisu odvijale glatko, pa je izrada dokumenta trajala čak četiri godine. Prethodna strategija važila je od 2011. do 2016, što znači da je već 2016 (odnosno početkom 2017. godine) trebalo da bude usvojena nova. Prva radna grupa formirana je tek sredinom 2017. godine, ali je iz nje uskoro izašlo 15 članova, mahom predstavnika medijskih asocijacija i novinarskih udruženja. Radna grupa je nastavila posao u krnjem sastavu i predložila Nacrt medijske strategije.

Premijerka Ana Brnabić je 2018. godine, reagujući na primedbe da se na dokumentu radi bez učešća relevantnih udruženja i asocijacija, prihvatila da, uz posredovanje OEBS-a, dijalog bude nastavljen. U junu te godine formirana je nova radna grupa koja je predlog teksta nove strategije, uz prethodnu javnu raspravu, završila krajem aprila 2019. godine. Ali, vlada je Evropskoj komisiji sredinom 2019. godine poslala verziju strategije koja je bila drugačija od one koju je izradila radna grupa. Iz dokumenta su izbačeni delovi koji se odnose na Regulator medija (REM) i neki od predloga koji se tiču javnih servisa, a mediji su spekulisali da su izmene usledile na zahtev REM-a.

Činjenica da je na već usvojenom dokumentu naknadno intervenisano izazvala je buru nezadovoljstva medijskih asocijacija i novinarskih udruženja, a nezadovoljni su bili i OEBS i Evropska komisija. Ana Brnabić je izjavila da je u Brisel greškom prosledjena neusaglašena verzija strategije, ali je u novinarskim krugovima ipak ostalo uverenje da je reč o pokušaju manipulacije. Takvo uverenje podstaknuto je činjenicom da su iz dokumenta izbačeni upravo oni delovi na čijem definisanju su insistirale asocijacije i udruženja. Vlada je zatim u Brisel poslala usaglašenu verzija strategije, Evropska komisija je dala mišljenje, a nakon toga je radna grupa završila dokument. Nova strategija je konačno usvojena 30. januara ove godine.

Primena

Sam proces donošenja nove medijske strategije pokazao je da izmedju vlasti sa jedne i medijskih asocijacija i udruženja i nevladinog sektora sa druge strane, ipak nije uspostavljeno poverenje. I tokom rada na novoj strategiji novinari i mediji su nastavili da se žale na narastajuće pritiske iz vladajućih krugova. Vladajuće strukture zadržale su upliv na vodeće medije preko kojih se informiše više od 70 odsto stanovništva, a u tim medijima ili uopšte nema, ili ima vrlo malo informacija, stavova i mišljenja koji nisu u skladu sa željama tih krugova. Protiv medija koji nisu pod kontrolom vlasti se vode oštre kampanje, a pojavili su se i dokazi da ministri imaju uvid u uredničke i novinarske komunikacije, te da to koriste u obračunima sa političkim protivnicima.

U zakonskoj regulativi koja je sada na snazi ne postoje nikakve prepreke za rešavanje ovog problema, ali se ipak ništa ne menja. Otuda mediji i novinari neprekidno upozoravaju da glavni problem nije u zakonima nego u njihovoj primeni i da na to treba obratiti naročitu pažnju. Zakone treba popravljati i prilagodjavati novim standardima, ali ukoliko nema političke volje da se oni primenjuju ili ukoliko ih je moguće otvoreno ignorisati ili kršiti, u realnosti se neće ništa ni promeniti ni popraviti. U medijskim asocijacijama i udruženjima na novu strategiju zato ne gledaju kao na dokument koji će, sam po sebi, bitno popraviti stanje na medijskoj sceni i unaprediti medijske slobode.

Država je, na primer, i na osnovu prethodne medijske strategije i zakonskih rešenja trebalo da se potpuno povuče iz vlasništva nad medijima, ali to nije učinila. Osim što, uprkos formalnoj odluci o gašenju, i dalje dozvoljava rad agencije Tanjug, koja opstaje zahvaljujući njenoj podršci, vlada ima udeo i u listovima Politika i Večernje novosti. To remeti odnose na tržištu i, naročito kada je reč o agenciji Tanjug, rezultira nelojalnom konkurencijom i ugrožava opstanak privatnih novinskih agencija. Nova strategija naglašava da treba završiti proces povlačenja države iz medija, ali formalne odluke o tome tek treba da budu donešene.

Vukašin Obradović, koji je bio član radne grupe za izradu strategije pa se iz nje povukao, kaže za portal Raskrinkavanje da je država u minulim godinama dodatno ojačala uticaj na medije, koga se neće tako lako odreći. „U odnosu na period kada je doneta prva medijska strategija 2011. godine, ova država sada ima više praktične vlasti nad medijima. Zaostalo pitanje Politike i Tanjuga sigurno će se rešiti u narednom periodu ovako ili onako, tim pre jer je sada za državu ključna uloga Telekoma u kome ima većinsko vlasništvo. To je sada primarno polje u kome država jača svoj uticaj“, navodi Obradović.

Telekom, kompanija u kojoj država ima vlasnišvo, intenzivno kupuje male kablovske provajdere i ulaže veliki novac u gradnju optičke kablovske mreže za prenos TV signala. Korisnici te mreže ne mogu da prate program TV N1, koja nije pod kontrolom vlasti. Telekom i Jujnajted medija, kompanija koja je vlasnik N1, medjusobno se optužuju za nekorektno ponašanje na tržištu, ali ostaje činjenica da praktično jedini TV program dostupan širim slojevima stanovništva na kom je moguće videti i čuti informacije i stavove koji nisu po volji vlastima, ne može da se vidi kod kablovskog operatera u pretežnom vlasništvu države.

Promene

Nova strategija, izmedju ostalog, predvidja efikasniju kontrolu novca koji država, kroz različite kanale, troši za medije, a dosta prostora posvećeno je i unapredjivanju rada REM-a, što se u medijskim krugovima ocenjuje kao pozitivan pomak. Predlaže se vodjenje evidencije medija, njihove vlasničke strukture, kao i novčanih i drugih davanja (kredita, pozajmica pod uslovima povoljnijim od tržišnih), evidencija o firmama koje daju novac medijima, donacijama, poklonima, sponzorstvima... Predvidjeno je i vodjenje evidencije o novcu koji se dodeljuje medijima u postupcima javnih nabavki, kao i preciznije definisanje usluga koje je moguće naručivati od medija putem javnih nabavki.

Kandidate za REM ubuduće, prema novoj strategiji, ne bi mogao da predlažu skupštinski Odbor za kulturu i informisanje koji ih sada predlaže parlamentu. Strategija predvidja jasna merila koja kandidat za člana Saveta mora da ispunjava –stručna sprema, radno iskustvo, profesionalni integritet i prepoznatljivost. U toku predizbornih kampanja REM mora da prati elektronske medije i objavljuje izveštaje, a treba zakonom omogućiti ovom telu da propisuje novčane kazne emiterima koji krše zakon. REM prati izveštavanje medija, ali je oklevao da u vreme kampanje objavljuje izveštaje o tome ili ih je objavljivao sa velikim zakašnjenjem. Činjenica da se izveštaji pominju u novoj strategiji nije, medjutim, garancija da će oni biti objavljivani u toku kampanje za predstojeće izbore.

Prošle nedelje izabrana su tri nedostajuća člana REM-a, što vladajući blok takodje nastoji da predstavi kao značajan ustupak u stvaranju boljih uslova za fer izbornu kampanju. Ali, to ne znači da će u praksi REM biti pod bitno manjim uplivom vlasti i drugih centara moći, budući da su svi drugi ranije izabrani članovi tog tela ostali u njemu. Osim toga, iz novinarskih krugova i nevladinog sektora stižu ocene da su vlasti ipak imale veliki upliv na izbor tri nedostajuća člana, pa i po tom osnovu u narednim mesecima ne treba očekivati ozbiljnije i dublje promene u radu regulatora elektronskih medija.

Značajan prostor u novoj strategiji posvećen je unapredjenu ekonomskog položaja novinara, a naglašava se potreba potpisivanja kolektivnih ugovara koji bi garantovali primanja. Za medije koji sa svojim zaposlenim potpišu takve ugovore preporučeno je obezbedjivanje neke vrste džavne pomoći. To bi, medjutim, mogao da bude problem, budući da bi država činjenicu da je ona ta koja isplaćuje pomoć mogla da koristi za uticaj na uredjivačku politiku što je, opet, u sukobu sa osnovnim odrednicama medijske strategije. Pri tome treba imati u vidu da su zarade niske upravo u medijima na koje vlasti nemaju veliki upliv i koji sve teže opstaju na osiromašenom tržištu.