Beogradski centar za ljudska prava o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti azila

Srbija je ostvarila "odredjeni nivo pripremljenosti" i, kao tranzitna zemlja, ima konstruktivnu ulogu i značajno doprinosi u upravljanju migracijama prema Evropskoj uniji.

To iz dela Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, koji se odnosi na oblast azila i migracija, danas prenosi udruženje gradjana Beogradski centar za ljudska prava.

U izveštaju u okviru Poglavlja 24 (pravda, sloboda, bezbednost), u kojem su i oblasti azila i migracija, Evropska komisija potvrdjuje da na "Zapadnobalkanskoj ruti" funkcioniše veoma aktivna krijumčarska mreža migranata i da borba protiv tog vida kriminala mora biti ojačana.

"U Izveštaju se konstatuje da je većina migranata u Srbiji smeštena u privremenim smeštajnim kapacitetima i da nemaju nikakav pravni status, ali ocenjuje napore koji se preduzimaju kao dovoljne da zadovolje osnovne potrebe osoba koje prolaze ili ostaju na teritoriji Srbije u uslovima pojačanog priliva i mešovitih migracija", navodi Beogradski centar za ljudska prava.

Ocenjeno je da je pravni okvir Srbije u oblasti azila u velikoj meri uskladjen s "pravnom tekovinom EU", ali da Srbija mora da unapredi propise o pristupu postupku azila, drugostepenom postupku, besplatnoj pravnoj pomoći i "primeni koncepta sigurne treće zemlje".

Izveštaj Evropske komisije, kako napominje Beogradski centar za ljudska prava, takodje napominje da se pristup informacijama o postupku azila mora poboljšati na svim nivoima, posebno na Aerodromu Nikola Tesla, a aerodrom se ocenjuje kao problematičan zbog nepostojanja adekvatnih uslova prihvata, pristupa pravnom savetovanju, sprovodjenju postupka na granici i u tranzitnom prostoru.

Evropska komisija se u Izveštaju nije osvrnula na činjenicu da je Srbija postavila žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom, kao i da je potpisala "tehnički sporazum" o primeni Sporazuma o readmisiji sa Austrijom.

Komisija nije ulazila u probleme koji se odnose na primenu sporazuma o readmisiji koji ne finkcionišu ili funkcionišu na minimalnom nivou, a ukazano je da nedostatak sporazuma o readmisiji sa trećim državama uključujući Avganistan, Pakistan i Iran, predstavlja prepreku za prinudno vraćanje.

U oblasti integracije navodi se da je pravni okvir usvojen, ali da je neophodno pojačati saradnju, i uskladiti okvir Srbije sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti kako bi se postigao efikasan pristup socijalnim i ekonomskim pravima izbeglica.

"Evropska komisija u Izveštaju skreće pažnju na dugogodišnji problem u Srbiji u vezi sa neizdavanjem putnih isprava osobama kojima je odobren azil", navodi Beogradski centar za ljudska prava.