Putevi i stranputice jezika na internetu (VIDEO)

Pojavom interneta i  rastom popularnosti društvenih mreža, sve više se koriste strane reči. O tome koliki je upliv stranih izraza u srpski jezik za Betu govori dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučna saradnica Instituta za srpski jezik SANU.

"Široka upotreba društvenih mreža jeste najviše uticala na rasprostiranje anglicizama ali je uticala i na pravopis i kada ne poznajete pravopis svog jezika, onda je teško savladati i pravopis nekog drugog nematernjeg i vrlo često na društvenim mrežama imamo takozvano anglo-srpski jezik. Jezik na internetu je specifičan varijetet", navodi dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk.

Prema sagovornici jezik na interentu "na jednom mestu okuplja osobine i pisanog i govornog jezika i nesporno je da takav jezik karakterišu brojne i gramatičke i pravopisne greške, ali uvek treba da imamo u vidu da to ne mora da uvek bude posledica neznanja, to može da bude i želja neke brzine, rezultat neke želje za jezičkim pomodarstvom pa ponekad čak i jezičke ekonomije. Koliko će se te reči, koje su ušle pod razvojem novih tehnologija, zadržati u jeziku, mi to sad ne možemo da kažemo. "

Svetlana Slijepčević Bjelivuk podseća da danas ne znamo šta je flopi disk, šta je pejdžer, a skoro do juče smo ih koristili.

" Šta će ostati za sutra, to ne možemo da predvidimo, izuzev što možemo da tvrdimo da su sve one reči koje su se uklopile u jezik, u smislu da imaju promenu, da su počele da grade nove reči, kao što je šer, šerovati, šerovanje, one će se verovatno duže zadržati jer možemo da kažemo da je to srpska reč, ona se potpuno uklopila u srpski jezik", zaključuje Slijepčević Bjelivuk.

S obzirom na različite nivoe obrazovanja korisnika interneta, postavlja se pitanje razumevanja značenja tih izraza i konteksta u kojem se koriste, pa samim tim se postavlja pitanje koliko nepravilna upotreba stranih izraza dovodi do slanja pogrešnih poruka.

"Smatram da upotreba stranih reči, onda kada je odlika reklamnih objava, može da služi u manipulativne svrhe jer takve poruke deluju ili zvuče intelektualnije. Medjutim, to nije nužno karakteristika jezika na internetu, to je deo medijskih poruka i poruka u javnom diskursu i to demaskiranje manipulativnih i ubedjivačkih strategija postiže se razvijanjem kritičkog aparata i stalnom vežbom.. ", kaže sagovornica.

Na pitanje šta bi trebalo uraditi kako bi se korisnici interneta edukovali, sagovornica Bete je rekla:

"MIslim da je naime važno shvatiti obrazovanje kao celoživotni proces i onog momenta kada korisnici interneta, a i ljudi uopšte budu usvojili to načelo, takav pristup će biti dobra podloga da ti ljudi budu otvoreniji za nova saznanja i za drugačije poglede na različita pitanja".

"Kada je reč o jezičkoj kulturi, tu su jezički sajtovi i jedan od tih sajtova koji vodimo Slobodan Novokmet i koleginica Marina Nikolić i ja, Jezikofil, mi svi radimo na Institutu za srpki jezik SANU, ali već osam godina pratimo aktuelna društvena i politička dešavanja i reagujemo u skladu sa njima tako što dajemo preporuke ili rešenja i vrlo rado odgovaramo, komuniciramo sa svojim čitaocima i odgovaramo im na pitanja", rekla je Svetlana Slijepčević Bjelivuk.