SIPRI: Naoružavanje tokom 2020. kao u Hladnom ratu

Gotovo 2.000 milijardi dolara izdvojeno je 2020. za naoružanje, bez obzira što privreda slabi, navodi se u novom godišnjem izveštaju Medjunarodnog instituta za mir iz Stokholma (SIPRI).

Izdvajanje za naoružanje iznosi 2,4 odsto globalne ekonomske proizvodnje, uprkos tome što je prema proceni Medjunarodnog monetarnog fonda proizvodnja zbog kroona krize smanjena za 4,4 procenta, preneo je Dojče vele.

Prva mesta zauzimaju SAD i Kina. Više od polovine globalne potrošnje za naoružanje odlazi na ove dve zemlje, koje se u političkom pogledu sve više udaljavaju.

Ovoliko novca za vojsku nije potrošeno još od 1988. godine, a tada je još bilo vreme Hladnog rata.

Prošle, 2020. države su uložle 1.981 miljardu u rakete, tenkove, municiju i svoje vojnike. To je 2,6 odsto više nego godinu dana ranije. I to sve uprkos pandemiji korona virusa, čije je suzbijanje prouzrokovalo privredni kolaps.

Samo nekoliko zemalja, poput Čilea ili Južne Koreje smanjilo je sredstva namenjena za naoružanje u korist suzbijanja pandemije. Brazil i Rusija su, u poredjenju sa prethodnim planovima, takodje smanjili vojni budžet. Na primer Rusija za 6,6 odsto.