Istraživanje: Većina gradjana Srbije ne zna šta da radi s električnim i elektronskim otpadom

Većina gradjana Srbije ne zna šta da radi s električnim i elektronskim otpadom, pokazalo je istraživanje koje je sproveo istraživačko-izdavački centar Demostat u saradnji s portalom dnevnog lista Danas.

Istraživanje čiji je razultat danas objavljen, pokazalo je da gradjani Beograda koji su činili 41 procenat anketiranih, najmanje znaju o tome, dok su najinformisaniji Vojvodjani koji su bili zastupljeni s oko 26 procenata u istraživanju.

Novinarka beogradskog lista Danas, Aleksandra Popović, navela je da 96,55 procenata gradjana Srbije zna šta je "električni i elektronski otpad", ali svega 56,32 odsto zna kako se i gde to pravilno odlaže.

"Najveći broj - 41 procenat kaže da to odlaže u kontejner, 34 odsto nosi u lokalni centar, a 24 odsto gradjana kaže: 'Nigde' ", rekla je ona na video konferenciji za novinare.

Država je tu oblast uredila zakonom o upravljanju otpadom i pravilnicima, ali je pitanje koliko gradjani to znaju, rekla je ona.

Direktor Demostata i glavni istraživač, Aleksandar Stefanović, rekao je da je cilj istraživanja bilo da se vidi mišljenje i stav gradjana o toj temi i da se utvrdi kako odlažu elektronski i električni otpad.

To što je 24 procenta gradjana reklo da nigde ne odlaže taj otpad, Stefanović vidi kao posledicu neinformisanosti, a smatra da oni ipak negde odlažu taj otpad, jer u tu kategoriju spada niz predmeta domaćinstva: i bela tehnika, dečije igračke, elektronski uredjaji.

"Blizu 40 posto gradjana je saopštilo da ne zna da u kraju u kojem živi postoji neko lice koje se bavi sakupljanjem otpada, 30 posto gradjana kaže da postoji i 30 posto kaže da ne postoji", rekao je Stefanović.

Po istraživanju, žene imaju "za nijansku jaču svest i bolje poznavanje" te teme od muškaraca.

"Trideset odsto muškaraca tvrdi da ne postoji pravno lice za sakupljanje otpada, 40 odsto kaže da ne zna, 30 odsto kaže da postoji", rekao je Stefanović.

Anketitani koji imaju od 18 do 29 godina i gradjani stariji od 65 pokazali su nepoznavanje štetnosti tog otpada, dok gradjani od 30 do 64 godine znaju dovoljno, naveo je on.

Anketirano je, po metodu reprezentativnog uzorka, 1.305 gradjana u 92 opštine u Srbiji, mahom visokoobrazovanih.