Predsednici Slovenije, Hrvatske i Austrije za bržu vakcinaciju protiv kovida-19, ali bez represije

Predsednici Slovenije, Hrvatske i Austrije saglasili su se danas u Kostanjevici na Krki da je potrebno ubrzati vakcinaciju stanovništva protiv korona virusa, ali ne na represivan način.

Slovenija je bila domaćin ovogodišnjeg trilateralnog sastanka , koji je prvi put održan u martu 2014. u Beču, a, kako je prenela Hina, predsednici triju država - Borut Pahor, Zoran Milanović i Aleksander Van der Belen (Alexander Van Der Bellen) - razgovarali su najviše o pandemiji kovida -19 i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

"Najbolja poruka javnosti je da ako si vakcinisan, tvoj život više neće biti miserable. (...) U protivnom sve to skupa nema smisla", rekao je hrvatski predsednik Milanović.

Domaćin Borut Pahor uveren je da na "pristojan i tolerantan način" treba ljude nagovoriti na vakcinaciju. On je rekao da ne veruje da bi "kritikovanje onih kojih su skeptični", "represivan način" ili kazne mogli dati željeni učinak.

U Hrvatskoj je, zaključno s 14. julom, punu dozu vakcine protiv kovida-19 primilo 39,6 odsto odraslog stanovništva. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti Slovenija je do 11. jula potpuno vakcinisala više od 42 odsto stanovništva, dok je Austrija uspela da predje 50 odsto.
Austrijski predsednik Van der Belen rekao je da su zdravstvo i školstvo sektori od kojih bi se "moglo tražiti razumevanje".

Milanović se složio da bi medicinsko osoblje i oni koji rade u domovima za starije i nemoćne trebalo da se vakcinišu.

"No, to je na kraju krajeva neki zahtev koji ide uz posao, neki zahtjev i neka zabrana. Recimo, zabrana da pilot ne sme imati alkohola u krvi, da mora dobro da vidi, da lekar i sestre pre nego što udju u operacionu salu moraju da prodju odredjenu higijensku proceduru (...) i to se zaista odnosi na mali broj ljudi", rekao je hrvatski predsednik.

Milanović je dodao da ne bi trebalo koristiti argument "da ako se nisi vakcinisao, opterećuješ zdravstveni sistem".

"To je nehumano. Jer taj zdravstveni sistem te prihvata i ako si alkoholičar i ako pušiš (...) prihvata te i ako se razboliš od korone i ako se razboliš od gripa", rekao je Milanović.

On je dodao da represija i kazne nisu način da se poveća vakcinacija stanovništva.

"Moje strpljenje s onima koji se ne žele cepiti je veliko. I moje čudjenje je veliko, ali smatram da je svaka vrsta represije koja dolazi administrativnim putem - put u tiraniju. Despotiju jedne grupe ljudi. I u tome vidim opasnost zavera, a ne u tome da se ljude otruje vakcinom i svakakve gluposti koje slušamo poslednjih godinu dana", rekao je Milanović.

Upozorio je da se više od godinu dana donose "administrativne politike ograničavanja temeljnih ljudskih sloboda", a u većini država pa tako ni u Hrvatskoj, to nije praćeno "odgovarajućim aktima s vrha".

Slovenija je 1. jula preuzela predsedavanje Savetom EU od Portugala i jedna od glavnih tema joj je proširenje EU na Zapadni Balkan.

Predsednici triju država se slažu da "EU treba što pre da otvori vrata tim zemljama", rekao je Pahor i dodao da će u protivnom taj prostor zauzeti drugi koji "nemaju plemenite ciljeve kao EU".

Pahor je dodao da veruje u skoro rešenje bugarske blokade Severne Makedonije i smatra da će se time "vratiti verodostojnost i poverenje u EU".

Van der Belen je najavio da će uskoro razgovarati s bugarskim kolegom Rumenom Radevom o toj temi, a Milanović je rekao da je upoznao svoje kolege s problemom u Bosni i Hercegovini u kojoj je prethodno boravio.

Austrijski predsjednik spomenuo je nuklearnu elektranu Krško kao primer teme "o kojoj ne dele isto mišljenje".

Van der Belen je rekao da tek treba videti na "koji način će se nuklearne elektrane tretirati u paketu 'Fit for 55' - ključnom elementu Evropskog zelenog plana. Austrija nuklearku Krško smatra problematičnom.

Pahor je uveren da pitanje budućnosti nuklearne elektrane Krško morati rešiti referendumom kao i to "kako nadomestiti taj izvor ako bude odbačen".