Preminuo novinar Slaviša Lekić

Nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić preminuo je u Beogradu u 63. godini.

Bio je novinar i urednik Omladinskih novina, Borbe, Naše Borbe, Vremena, NIN-a a objavljivao je kolumne u listu Danas, nedeljniku Njuzvik kao i u Nedjeljnoj Dalmaciji i Mladini.

Lekić je bio vlasnik i glavni i odgovorni urednik magazina Status kao i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Reporter.

Autor je nekoliko knjiga, medju kojima su "Zamlaćivanje - politička autobiografija Tomislava Nikolića" i "Svaka čast Vučiću" i dokumentarnih filmova poput "Mediji u Srbiji: hronika propadanja", "Pad haških begunaca", "Junaci doba zlog", "Vladalac"...

Bio je član prvog saziva Saveta za štampu i medijski savetnik u organizaciji UNDP.

Od 2017. do 2019. godine bio je predsednik NUNS.

Slaviša Lekić personifikovao je talenat, znanje i stil, bio je beskompromisan i posvećen novinar zbog kojeg je bilo lepše baviti se ovim poslom, saopštilo je danas Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Novinarsku karijeru započeo je u omladinskim novinama NON, a nastavio u Borbi i Našoj Borbi i istovremeno pisao za više jugoslovenskih novina - Nedeljnu Dalmaciju, Mladinu, Naše dane.

Autor je nekoliko knjiga i publikacija, dokumentarnih emisija i filmova, a od 2017. do 2019. godine bio je predsednik NUNS-a.

"Slaviša Lekić bio je osamdesetih godina prošlog veka najtalentovaniji izdanak škole istinskog, pravdoljubivog, hrabrog novinarstva, nepravedno nazivanog omladinsko. I od prvih objavljenih tekstova čitaocima i profesionalcima nisu promakli njegov dar, istinska hrabrost i pre svega posvećenost profesiji koja je postala njegov život", piše NUNS.

Dodaje se da je kao vojnik JNA u vreme Olimpijade u Sarajevu 1984. u NON-u pisao serijal potpisivan sa "Slavi Šar-Mer", prve napise zbog kojih je snosio posledice - prekomandovan je iz Sarajeva "u neku bosansku zabit".

"Nastaviće i nakon toga da se duhovito ruga i podsmeva tadašnjim 'devijacijama društva', koje će se izmetnuti u raspojasani nacionalizam", piše NUNS.

Već krajem osamdesetih našao se tamo gde je suštinski i pripadao, ističe NUNS, u novoj redakciji crvene Borbe, "kao jedan u niski bisera, okupljenih pod selektorskom palicom Stanislava Staše Marinkovića".

Izveštavao je sa Kosova, radio intervjue i žestoko pisao o "nasilnicima i prostacima koji mu se nadju u videokrugu".

"Kasnije, u svom magazinu Status, smešta gomilu nasilnika koji su se izdržavali novinarstvom u godišnji izbor za 'bruku profesije'. Mnogi od njih završiće tamo gde im je i mesto, u nekoj od tadašnjih i sadašnjih vladajućih stranaka", piše NUNS.

Dodaje se da je kolumne u listu Danas objavljivao godinama, "držeći javne lekcije iz predmeta komentar, koristeći pritom svoju, najvredniju novinsku dokumentaciju u gradu".

"Gradju zbog koje su mnogi poželeli da se nisu bavili javnim poslom ili bar da su bili oprezniji", naglasio je NUNS.