Konferencija o urbanoj mobilnosti: Gradovi u Srbiji projektovani za automobile, a ne za ljude

Automobili imaju primat u gradovima Srbije, dok se potrebe pešaka, biciklista, korisnika javnog prevoza i osoba sa invaliditetom često zanemaruju, ocenjeno je danas na konferenciji o održivoj urbanoj mobilnosti održanoj u Kragujevcu.

Predsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Kragujevac Milena Stojanović rekla je da se taj grad intenzivno gradi, ali da istovremeno "gubi korak" kada je reč o mobilnosti ljudi.

"Imamo dominaciju automobila i vozača koji postaju veoma agresivni i zauzimaju površine namenjene drugim učesnicima u saobraćaju", ocenila je Stojanović.

Ona je navela da su predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom pre oko godinu dana pokrenuli inicijativu da zajedno sa donosiocima odluka izrade planski dokument koji bi svim građanima olakšao pristup gradu i učešće u životu zajednice.

Prema njenim rečima, Skupština grada Kragujevca je početkom marta donela odluku o pristupanju izradi strateškog dokumenta, ali taj proces još nije završen.

"Važno je da to ne bude samo još jedan planski dokument koji će stajati u fioci ili na polici, nego alat za promene na polju pristupačnosti i mobilnosti", rekla je Stojanović.

Govoreći o svakodnevnom kretanju, ona je kazala da je za nju, kao osobu koja koristi invalidska kolica, svaki izlazak iz kuće "ozbiljan plan i priprema".

Navela je da ne može unapred da zna da li će joj prolaz onemogućiti nepropisno parkiran automobil, da li će rampa na autobusu raditi, niti da li će vozač autobusa izaći da joj pomogne da uđe u vozilo.

"Ne mogu da planiram da li ću na vreme stići tamo gde sam krenula. To više nije u mojoj moći, već je uslovljeno mnogim stvarima na koje ne mogu da utičem", kazala je Stojanović, ocenivši da su sloboda kretanja i bezbednost osoba sa invaliditetom u Srbiji "ozbiljno ugrožene".

Članica Tima za pristupačnost Grada Novog Sada Bojana Rudić Počuč rekla je da planovi održive urbane mobilnosti treba da usklade potrebe različitih učesnika i način raspodele javnog prostora.

Ona je objasnila da pristupačnost podrazumeva "neprekidivi lanac kretanja", koji čine javne površine, objekti namenjeni javnoj upotrebi, informacije i komunikacije, kao i proizvodi i usluge.

"Ako je bilo koja karika prekinuta ili ne postoji - za tu osobu se završava lanac kretanja", kazala je Rudić Počuč.

Kazala je i da se sa preprekama najčešće suočavaju osobe sa fizičkim, senzornim ili intelektualnim invaliditetom, ali da nepristupačno gradsko okruženje otežava kretanje i roditeljima sa malom decom, kao i starijim građanima.

Ona je ocenila da lokalne samouprave probleme mobilnosti moraju da rešavaju sistemski, na osnovu istraživanja potreba građana, a ne "parcijalnim postavljanjem pojedinačnih biciklističkih staza, ili drugim nepovezanim intervencijama".

Diplomirani inženjer saobraćaja Miodrag Počuč rekao je da su gradovi decenijama projektovani za "prosečnog čoveka", odnosno sa fokusom na automobile, broj saobraćajnica, kapacitet ulica, vreme putovanja i parking.

"U celoj toj priči izgubili smo fokus - za koga pravimo grad? Da li ga pravimo za automobil ili za ljude?", upitao je Počuč.

On je kazao da u hijerarhiji održive mobilnosti prednost treba da imaju pešačenje, biciklizam i javni prevoz, dok bi putnički automobil trebalo da bude na poslednjem mestu.

Kao primer je naveo Bulevar oslobođenja u Novom Sadu, koji ima po tri saobraćajne trake u oba smera, dok je najmanje prostora ostavljeno učesnicima kojima bi, kako je ocenio, trebalo dati prioritet.

Konferencija "Održiva urbana mobilnost - kako unaprediti mobilnost uz manje zagađenja i veću dostupnost za sve građane" održana je u Sportskom centru "Iskra" u Kragujevcu.

Skup je organizovan u okviru projekta "The Green Agenda Up Close", koji realizuju Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice.