"Hrvatska politika prema BiH je toliko protiv hrvatskih interesa da ja nemam reči, kao da pucaš mitraljezom samom sebi u obe noge. Hrvatska ustvari nema politiku prema BiH, već prema HDZ-u BiH. A vitalni hrvatski interes je stabilna i prosperitetna BiH", kazala je Vesna Pusić na regionalnoj konferenciji "Quo vadis, Balkan".
Navela je da Hrvatska ima više od hiljadu kilometara granice sa BiH.
"Samim tim, nema ništa prirodnije nego da težimo da BiH bude stabilna. Ali, naše politike su učinile sve da to upropaste, one su upropastile sopstveni kredibilitet", kazala je Vesna Pusić.
Ocenila je da "momentalno" treba pojačati prisustvo EUFOR-a u BiH i započeti rad na pisanju demokratskog ustava, jer ne može ustav jedne države da bude "četvrti apendiks mirovnog sporazuma".
Vesna Pusić je dodala da je u BiH potrebna promena izbornog zakona, i to po osnovnom demokratskom principu "jedna osoba – jedan glas", a potom treba ugraditi i mehanizme zaštite kolektivnih prava.
Prema njenim rečima, EU mora da odluči da je Zapadni Balkan njeno geopolitičko i bezbednosno pitanje koje mora da reši.
Saša Magazinović iz Socijaldemokratske partije BiH ocenio je da dobrosusedski odnosi u regiji ne postoje, jer Srbija i Hrvatska vrše "tihu agresiju" na Bosnu i Hercegovinu.
"Oni se lažno predstavljaju kao garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, oni su strana potpisnica mirovnog sporazuma, jer su njihove armije učestvovale u ratovima, a ne nekakvi garanti", rekao je Magazinović.
Prema njegovim rečima, najeklatantniji primeri narušavanja dobrosusedskih odnosa su predsednici Srbije i Hrvatske, Aleksandar Vučić i Zoran Milanović, koji "naizmenično narušavaju mentalno zdravlje" građana BiH, koji su duboko traumatizovani zbog rata iz devedesetih godina 20. veka.
"Vučić ponekad spominje integritet Bosne i Hercegovine, ali nikada ne spominje suverenitet naše države. Milanović je imao priliku da bude balkanski Vili Brant, da pruži ruku i zatraži od drugih da priznaju tuđu bol, i da ostane zapisan u istoriji. A on je odabrao da trči za glasovima za drugi predsednički mandat", kazao je Magazinović.
Upitao je kako to da zapadni partneri često pominju i kritikuju ruski uticaj u regionu, a uticaj Srbije i Hrvatske koji je mnogo veći, prolazi bez kritike.
Govoreći o tome da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović je kazao da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, ne samo zato što je zemlja-kandidat, već zato što je to ispravno.
Grbović je rekao da će PSG podržati akt o uvođenju sankcija Rusiji.
"Rušićemo Vučića na svim drugim temama, osim na toj", kazao je Grbović.
Poslanik Evropskog parlameta iz Slovenije Roman Jakić ocenio je da je saradnja preko Berlinskog procesa bolja opcija od Otvorenog Balkana i poručio "ne ulazite!" zemljama koje su pozvane u Otvoreni Balkan.
On se zapitao šta je ruski cilj u destabilizaciji Zapadnog Balkana i dodao da je to možda baš "Otvoreni Balkan".
Nezavisni poslanik u Saboru Hrvatske Bojan Glavašević rekao je da "Vučićeva Srbija" ne može da vodi glavnu reč u promociji ideje "otvorenog Balkana".
On je ocenio da je "Otvoreni Balkan", što se Vučića tiče, u osnovi "srpski svet".
Ivan Vujović iz Socijaldemokratske partije Crne Gore rekao je da u EU mora da postoj i svest i strateški pristup da nema stabilnosti EU ako ona ne uključi i stabilizuje i Zapadni Balkan.
Regionalnu konferenciju "Quo vadis, Balkan?" organizuju Regionalna akademija za demokratiju, Centar za građansko obrazovanje iz Podgorice i Dokumenta iz Zagreba, uz podršku EFB-a.
