MMF upozorava da rastuća potrošnja za odbranu obično ne vodi trajnom rastu

Istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dovela su u pitanje tvrdnje evropskih vlada da bi veći vojni budžeti trebalo da revitalizuju njihove ekonomije.

U analizi objavljenoj pred godišnju skupštinu MMF u Vašingtonu sledeće nedelje navodi se da je polovina zemalja u svetu u poslednjih pet godina povećala vojne budžete, što dodatno pojačava postojeće fiskalne pritiske, poput starenja stanovništva.

Prema Fondovim analizama podataka 164 zemlje, kao posledica većih izdataka za odbranu deficiti su se pogoršali za oko 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) a javni dug porastao za sedam procentnih poena tokom tri godine.

To znači da se vlade suočavaju sa "ključnim pitanjem kompromisa", s obzirom da bi dugoročni efekti većih vojnih izdataka na ekonomiju "značajno varirali zavisno od toga kako se izdaci održavaju, finansiraju i raspoređuju", naveli su analitičari svetskog kreditora u blogu.

Takođe bi ti dugoročni efekti zavisili od toga koliko je opreme uvezeno a ne proizvedeno od strane domaćih proizvođača, prenosi britanski dnevnik Fajnenšel tajms ocene MMF.

Ti nalazi dovode u pitanje tvrdnje mnogih evropskih političara o potencijalu veće odbrambene potrošnje za revitalizaciju industrijske baze EU i podsticanje rasta produktivnosti.

Većina evropskih članica NATO prošle godine se složila da poveća godišnju potrošnju na odbranu i stratešku infrastrukturu na pet odsto BDP do 2035. sa trenutnog cilja od dva odsto.

Oporavku od godina stagnacije kroz dugom podstaknutu potrošnju na odbranu i infrastrukturu posebno se nada Nemačka.

Modeliranje MMF pokazuje da ako zemlje EU povećaju trošenje za odbranu za 1,3 odsto BDP do 2030. finansirajući ga zaduživanjem, taj stimulans bi povećao BDP za 0,9 procentnih poena do 2028, uz pretpostavku da petina novih izdataka ide u uvozno intenzivne investicije.

Istovremeno bi inflacija i kamate bile trajno više a devizni kurs jači, što bi pogoršalo deficit tekućih plaćanja, ukazali su stručnjaci Fonda.

U alternativnom scenariju, i podsticaj rastu i inflatorni uticaj bili bi jači ako monetarne vlasti ne bi povećale kamate kao odgovor. Efekat bi bio slabiji ako bi vlade finansirale ponovno naoružavanje podizanjem poreza ili smanjenjem drugih stavki u budžetu.

Prema Fondu, evropskim vladama bolje bi bilo da se bave projektima javnih investicija u zajedničke nabavke koje bi mogle da smanje troškove finansiranja i zavisnost od opreme iz uvoza, preneo je Fajnenšel tajms.

Stručnjaci Fonda su uvereni da bi to donelo i veći kratkoročni podsticaj BDP i veće dugoročne dobiti jer bi "podržalo ekonomiju obima, ojačalo kapacitet industrije, ograničilo odliv na uvoz i podržalo dugoročni rast produktivnosti".