Ministarka za zaštitu životne sredine: Srbja povećala ciljeve za odgovor na klimatske promene

Ministarka Srbije za zaštitu životne sredine, Irena Vujović, izjavila je danas da je Srbija za tri puta povećala svoju klimatsku ambiciju u okviru nedavno usvojenog revidiranog Nacionalno odredjenog doprinosa smanjenju emisija staklene bašte (NDC).

"Planiramo da do 2030. smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine i to u svim relevantnim sektorima", rekla je Vujović u Beogradu, na skupu "Dijalog o klimatskim promenama", povodom predstojećeg samita UN COP27 u Egiptu.

Skup je organizovan kako bi podstaklo sve relevantne aktere u društvu da se uključe u aktivnosti koje Srbiji mogu da pomognu da adekvatno i blagovremeno odgovori na izazov klimatskih promena, a u partnerstvu sa Timom Ujedinjenih nacija i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Pnjenim rečima Irene Vujović, jedna od najvažnijih tema predstojećeg samita COP27 jeste povećanje finansiranja suzbijanja klimatskih promena da bi se na globalnom nivou više ulagalo u projekte prilagođavanja na klimatske uslove.

"I Srbiji je potrebno prilagodjavanje na klimatske uslove na svim nivoima: od gradjana, preko lokalnih zajednica, pa do privrede koja treba da iskoristi šansu i postepeno prelazi na zelene, odnosno cirkularne modele poslovanja, što je u skladu i sa Zelenom agendom, kojoj smo potpuno posvećeni. Preduslov za to je prilagodjavanje regulative, na čemu ubrzano radimo", rekla je Vujović.

Podsetila je da nakon donošenja krovnog Zakona o klimatskim promenama, njeno ministarstvo radi na donošenju seta propisa iz ove oblasti, poput Strategije niskougljeničnog razvoja i Programa prilagodjavanja na izmenjene klimatske uslove.

"Naša vizija je da Srbija bude niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom. Ako nastavimo da radimo zajedno, uz podršku naših partnera, to je cilj koji možemo da ostvarimo, za kvalitetan život gradjana u klimatski otpornom društvu", naglasila je ona.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre rekao je da se svet suočava s dvostrukom krizom: klimatkom i energetskom, i da EU podržava Srbiju u konkretnim akcijama kako bi prevazišla obe.

"Kao što je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EU će pružiti direktnu budžetsku podršku u iznosu od 165 miliona eura da se izbori sa energetskom krizom. Paralelno sa time EU podržava Srbiju i da poveća svoju energetsku efikasnost u javnim i privatnim objektima i poveća udeo obnovljivih izvora energije. Pozdravljamo povećanu klimatsku ambiciju Srbije i pozivamo da se donesu dugoročne strategije za klimatsku neutralnost do 2050. godine", rekao je Žofre.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Fransoaz Žakob, podsetila je na to da je Srbija povećala ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida do 2030. i 2050 godine.

"Dok je zakonodavni okvir za to na snazi, neophodno je ubrzati aktivnosti i uskladiti ih na svim nivoima, u opštinama, za i sa gradjanima, sa preduzećima, industrijama, trgovinom i poljoprivrednim sektorom. U vrlo kratkom vremenskom roku, dok se bavimo energetskom krizom, prioritet treba da bude efikasnija potrošnja energije za grejanje i hladjenje", rekla je ona.

Naglasila je da će se time smanjiti emisije ugljen-dioksida i potrošnja prirodnih resursa, a povećati konkurentnost privrede.

"UN će nastaviti da podržavaju Vladu Srbije u ovom nastojanju, promovišući pravedan pristup tranziciji, osmišljavajući rešenja i politike koje imaju cilj da niko ne bude izostavljen", rekla je Žakob.

Istakla je da je borba protiv klimatskih promena najurgentniji izazov našeg vremena i da kao takva mora biti u centru strateških planova i investicija nove Vlade.

To će otvoriti višestruke mogućnosti za preduzeća, doneti korist i dobrobit gradjanima, ali i osnažiti mlade da izgrade novu budućnost u Srbiji.

Kako su istakli učesnici nacionalnog dijaloga, neophodno je sprovesti mnoge aktivnosti, a najpre napuštanje fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije, kao i prelazak na cirkularni model ekonomije i smanjenje otpada.

To će doprineti da se poboljša kvalitet vazduha, vode i zemljišta, a proizvodi i kompanije iz Srbije biće konkretniji na tržištu EU i globalno.

Učesnici i učesnice Dijaloga naglasili su da privatni sektor može da odigra značajnu ulogu u ovoj zelenoj transformaciji privrede i društva u Srbiji, kao i da sprovodjenje EU Zelene agende za Zapadni Balkan može u velikoj meri da pomogne u ovoj tranziciji.

Naglašeno je da je za pravednu zelenu tranziciju potrebno dodatno finansiranje ne samo iz donatorskih sredstava, već i kroz zajmove banaka i upotrebom inovativnih načina finasiranja kao što su zelene obveznice.

Najavljeno je da se do kraja ove godine očekuje nacrt prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene u Srbiji.

U okviru Dijaloga prvi put je javnosti predstavljen Digitalni atlas klime Srbije. Ta onlajn platforma na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka daje uvid u trenutne i buduće promene klime kako za celu teritoriju Srbije, tako i za konkretne lokacije.

Podaci su javno dostupni, a omogućavaju bolju procenu ranjivosti i planiranje mera prilagodjavanja na klimatske promene.

Konferencija država-članica Okvirne konvencije UN o promeni klime - COP27, biće od 6. do 18. novembra 2022. godine, u egipatskom gradu Šarm el Šeiku.

Glavni cilj ovogodišnjeg samita o klimi je da ubrza prelazak sa pregovora i planiranja akcija za klimu, na njihovo sprovodjenje i da podstakne države širom sveta da se obavežu na dodatno smanjivanje emisija gasova sa efektomklene bašte do kraja ove decenije.

Po procenama UN, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, na koja su se zemlje do sada obavezale, nije dovoljno da se rast globalne temperature zaustavi na 1,5 stepeni Celzijusa.

Ovu granicu, prema procenama naučnika, čovečanstvo ne bi smelo da predje ukoliko želi da izbegne najgori scenario klimatskih promena, koji bi ugrozio opstanak živog sveta na Zemlji.

Dijalog o klimatskim promenama održan je uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije, uz pomoć partnera kao što su Delegacija Evropske Unije u Srbiji, Vlade Švajcarske, Švedske i Japana, Zeleni klimatski fond (GCF) i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).