Kineski istraživači koriste naučnu tehnologiju za zaštitu divljih životinja
Kineski istraživači koriste različite naučne i tehnološke metode kako bi promovisali očuvanje raznolikosti divljih životinja.
Kako piše Sinhua, Kina je 2021. godine uključila 980 vrsta divljih životinja na nedavno objavljenu listu zaštićenih divljih životinja. U poređenju sa 256 vrsta odobrenih 1988. godine, broj vrsta se povećao za 724, kaže Ćian Faven, istraživač sa Instituta za ekologiju i zaštitu prirode pri Kineskoj akademiji za šumarstvo.
On je istakao da naučna i tehnološka istraživanja imaju ključnu ulogu u zaštiti divljih životinjskih vrsta.
Kroz naučna istraživanja, istraživači mogu da otkriju ključne probleme očuvanja divljih životinja, identifikuju patogenezu, a zatim sprovedu ciljane akcije očuvanja, rekao je Du Hao, istraživač na Institutu za istraživanje ribarstva reke Jangce.
Pored toga, naučno-tehnološka podrška omogućava istraživačima da koriste tehničke mere za promovisanje efikasne primene relevantnih akcija očuvanja, rekao je on.
Čupavi ibis, sa prepoznatljivom crvenom ćubom i dugim crnim kljunom, u prošlosti je bio široko rasprostranjen širom istočne Azije i ruskog Sibira. Smatralo se da je ta vrsta izumrla u Kini sve dok se sedam divljih ptica nije pojavilo u okrugu Jangsian, Šansi, 1981. godine.
Tokom proteklih 40 godina, kineski naučnici su sproveli mnoga istraživanja o zaštiti ibisa, kao što su tehnologija veštačkog razmnožavanja, individualno vraćanje u divljinu, genska raznovrsnost, reproduktivna ekologija i biologija očuvanja, što je doprinelo očuvanju ibisa, rekao je Ćian.
On je napomenuo da je broj ibisa u Kini preko 8.000, dok je populacija divljeg ibisa takođe premašila 6.000, što znači da ibis, međunarodno ugrožena vrsta, izmiče sudbini izumiranja.
U prošlosti se praćenje ribe u vodama oslanjalo samo na ribolov i tek kada se riba izvadi iz vode mogle su se saznati informacije o količini i vrstama ribe u reci. Ova metoda praćenja bila je neefikasna i štetna za ribe, a različiti alati za pecanje takođe bi uticali na rezultate uzorkovanja, rekao je Vu Đinming, istraživač saradnik sa Instituta za istraživanje riba reke Jangce.
On je rekao da se ekološka DNK tehnologija sada koristi za istraživanje i praćenje riba. Sakupljanjem malih količina uzoraka vode iz reka i analizom zaostalog DNK ribe, istraživači mogu da odrede sastav ribe u određenim vodama.
Du Hao smatra da treba ojačati analizu ugroženog mehanizma divljih životinja i biljaka, te sprovesti naučna istraživanja o tehnologijama podmlađivanja populacije kao što su kloniranje ćelija i transplantacija reproduktivnih matičnih ćelija i restauracija ugroženih vrsta, kao i tehnologije ekološke restauracije kao što su obnova i rekonstrukcija staništa.
