Analiza pokazuje da politika limitiranja cene ruske nafte slabo funkcioniše

Prihodi Rusije od izvoza nafte u aprilu su ponovo porasli, što je razotkrilo sve slabosti u sprovođenju politike limitiranja cene ruske nafte koju je Zapad uveo da bi Moskvi oduzeo finansijske potencijale za rat u Ukrajini, pokazala je analiza Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

U analizi, stručnjaci CREA čije je sedište u Helsinkiju, u Fiinskoj, navode da su ruski prihodi od izvoza nafte u periodu od marta do aprila dostigli najviši nivo od novembra prošle godine, iako su lideri grupe industrijski najrazvijenijih demokratija G7 na samitu u Hirošimi zaključili da "plafon cene nafte" funkcioniše.

Odluku o gornjoj granici cene ruske nafte, koja bi važila i za treće zemlje, doneli su lderi G7 i Evropske unije, i ona je bila deo osmog paketa sankcija EU, a stupila je na snagu od decembra.

Prema oceni CREA, politika limitiranja cene ruske nafte je u početku dobro funkcionisala, ali je postepeno slabila zato što oni koji su je uveli nisu pratili kretanje cena nafte, ili su je sami kršili.

EU, prema rečima jednog od autora analize, nije ispunila ono na šta se obavezala, a to je da svaka dva meseca preispita limit cene ruske nafte i obezbedi da on bude ispod prosečne tržišne cene.

Uz to, tankeri u vlasništvu evropskih zemalja ili pod njihovim zastavama nastavili su da prevoze rusku sirovu naftu, što je, prema oceni analitičara, jasan znak da implementacija odluke ne funkcioniše.

U analizi se navodi da su vlasti u Kremlju pažljivo pratile kretanje cene ruske sirove nafte, što je pokazatelj koliko joj je taj izvoz važan, kao i da je Rusija menjala svoja poreska pravila kako bi umanjila štetu od limita cene.

Ukoliko koalicija koja je uvela limit ne preduzme mere da smanji taj "plafon cene" i ne "zapuši nedorečenosti u sprovođenju" svoje politike, promene u ruskom poreskom sistemu će cene njene sirove nafte približiti ceni na međunarodnomm tržištu i dovesti do daljeg oporavka ruskih izvoznih prihoda, ocenjuje se u analizi.

Od kako je uvedena zabrana uvoza ruske nafte u EU, a zatim uveden i limit cene koji važi i za treće zemlje, Rusija je prema nekim procenama od izvoza nafte iz pomorskih bušotina zaradila 58 milijardi evra. Najveći deo je transportovan tankerima u vlasništvu, ili osiguranim u evropskim državama.

CREA procenjuje da bi ruski prihodi od izvoza nafte mogli da se smanje za dodatne 22 miliijarde dolara kada bi se sadašnji limit spustio na 30 dolara po barelu, i u skladu sa tim ažurirali i limiti cena za naftne derivate.

CREA proizvodnu cenu barela ruske nafte procenjuje na oko 15. dolara.

Ključne preporuke analize su i da zabrani tankerima koji krše limit da uplovljavaju u luke članica EU i G7, kao i da se obezbedi da plaćanja budu preko ovlašćenih aktera i uz overene ugovore, kako bi se sprečile prevare.

Već prilikom uvođenja gornje granice za cenu ruske nafte, zvaničnici EU i G7 su naglasili da je reč o komplikovanom mehanizmu koji može da funkcioniše samo ako se pravila budu držale i važne uslužne delatnosti, poput osiguranja i transporta nafte.

Ograničavanju cene su se najduže opirale Mađarska, Kipar i Grčka, a poslednje dve zato što imaju velike flote naftnih tankera.