Novom vladom Erdogan nagoveštava promenu ekonomske politike
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je postavljanjem Mehmeta Šimšeka za novog ministra finansija naznačio mogući povratak konvencionalnoj ekonomskoj politici i odustajanje od neortodoksnog pristupa kamatnim stopama i inflaciji koji je zemlju doveo u opasnost od finansijske propasti, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Erdogan je u subotu imenovao novi sastav turske vlade, s novim ministrima ekonomije i spoljnih poslova, pošto je na izborima u maju produžio svoje dve decenije vladavine, navodi Rojters.
Novi ministar finansija Šimšek, već je bio na toj funkciji između 2009. i 2018. On je tada bio visoko cenjen na finansijskim tržištima, i njegov povratak se smatra naznakom odstupanja od višegodišnje neortodoksne politike niskih kamatnih stopa u vreme visoke inflacije, kao i od čvrste državne kontrole nad tržištima.
Za potpredsednika Turske je imenovan Dževdet Jilmaz, koji je, kako navodi Rojters, ortodoksni ekonomski menadžer.
Na čelo ministarstva spoljnih poslova umesto Mevluta Čavušoglua, koji je među šefovima turske diplomatija s najdužim stažom, postavljen je Hakan Fidan, jedan od najbližih Erdoganovih saradnika koji je od 2010. bio na čelu Nacionalne obaveštajne organizacije (MIT).
Za ministra odbrane je imenovan Jašar Guler koji je u oružanim snagama služio 49 godina, a od 2018. bio načelnik Generalštaba od 2018. Takođe je umesto dosadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua, imenovan Ali Jerlikaja.
Predsednički izbori, koji su otišli u drugi krug pošto Erdogan nije uspeo da osvoji više od polovine glasova u prvom krugu, pokazali su da je, uprkos tome što turski predsednik i dalje ima snažnu podršku u svojoj biračkoj bazi, njegova popularnost uzdrmana usled sve dubljih ekonomskih problema u zemlji, piše Fajnenšel tajms.
Erdogan je sproveo velike promene u vladi u kojoj su ostala samo dva ministra iz prethodnog kabineta, uoči opštinskih izbora sledeće godine na kojima će predsednikova Partija pravde i razvoja nastojati da povrati kontrolu nad Istanbulom i Ankarom, dva najveća grada Turske.
Odluka o vraćanju Šimšeka na čelo ministarstva finansija, kako piše britanski list, jedan je od najjasnijih znakova da bi Erdoan mogao da promeni kurs neortodoksne ekonomske politike koju mnogi krive za pad lire na rekordno niske nivoe i izazivanje akutne inflatorne krize.
Imenovanje Jilmaza, koji je takođe obavljao visoke funkcije u vezi s ekonomijom u vladi i parlamentu, za potpredsednika Turske, analitičari takođe videli kao znak potencijalne promene u ekonomskoj politici.
Šimšekov prethodnik Nureddin Nebati sledio je strategiju "lirizacije" u kojoj je vlada preduzela veliki broj mera kako bi naterala kompanije i potrošače da ne drže stranu valutu. Ta politika, u kombinaciji s naglim padom turskih deviznih rezervi ove godine, produbila je zabrinutost stranih investitora koji su poslednjih godina pobegli s turskog tržišta zemlje.
Promena na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova je takođe značajna, ocenjuje Fajnenšl tajms, ukazujući da ministar više neće biti Sojlu, koji je poznat po oštroj retorici protiv Zapada i koji je za izbore u maju rekao da su pokušaj zapadnog "političkog udara".
Na spoljnopolitičkom planu, bivši šef obaveštajne službe biće šef diplomatije u vreme kada je Turska pod snažnim pritiskom drugih članica NATO-a da odobri ulazak Švedske u alijansu.
Novi ministar finansija rekao je da će Turska morati dramatično da promeni svoju ekonomsku politiku kako bi smanjila podivljalu inflaciju.
Šimšek je na konferenciji za novinare u nedelju, 4. juna, rekao da "Turska nema drugog izbora osim da se vrati na racionalne osnove", dodajući da će stabilnost cena biće njegov glavni cilj.
"Svođenje inflacije na jednocifreni broj u srednjem roku je od vitalnog značaja za našu zemlju", rekao je on.
Navodeći da je imenovanje Šimšeka viđeno kao signal da bi Ankara mogla da se vrati konvencionalnoj ekonomskoj politici, Politiko, međutim, ukazuje na pitanje zašto je Turska uopšte vodila iracionalnu politiku.
Turska je u sve većoj opasnosti od finansijske propasti uglavnom zbog Erdoganove politike, koja je gurnula devizne rezerve zemlje u crveno i gurnula milione Turaka bliže siromaštvu, piše Volstrit džurnal.
Ipak, dok se na povratak Šimšeka, koji je simbol vremena s konvencionalnom ekonomskom politikom, gleda kao na vraćanje izvesnog kredibiliteta turskoj vladi u upravljanju ekonomijom, to ne znači nužno da Erdogan odustaje od stava o kamatnim stopama, koji su naširoko kritikovali ekonomisti i koji je izazvao beg zapadnih investicija iz Turske.
Mnogi investitori su, međutim, i dalje oprezni u pogledu toga šta će Šimšek moći da postigne, ističe američki list, ukazujući da je Erdogan otpustio ili smenio brojne visoke zvaničnike, uključujući nekoliko guvernera centralnih banaka, koji su se protivili njegovoj ekonomskoj politici.
Sam Šimšek je otišao iz vlade 2018. pošto je Erdogan izabran za drugi mandat i posle višemesečnih spekulacija da su njih dvojica sukobili oko ekonomije.
S druge strane, dok bi novi tim zadužen za ekonomiju mogao da ima široke posledice, za nove zvaničnike u spoljnoj i bezbednosnoj politici se, prema pisanju Volstrit džurnala, ne očekuje da će imati veliki uticaj na pristup zemlje nizu kriza u inostranstvu, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu i spor oko ulaska Švedske u NATO.
Sam Erdogan je, kako navodi američki list, preuzeo široku kontrolu nad spoljnom politikom i na čelu Ministarstva spoljnih poslova, kao i bezbednosnih ministarstava se nalaze njemu odani ljudi.
