Proširivanje 'zelenog Velikog zida' na severu Kine
Bao Sjulan i njen muž ne mogu da se sete koliko su stabala posadili u poslednjih 30 godina. Nova stabla često je zatrpavao pesak ili čupao jak vetar - ali par nikada nije prestao da sadi.
Tokom godina, oni su uspešno ozeleneli skoro 30.000 mu (2.000 hektara) na južnoj ivici Horćinske peščare, najveće peščane oblasti u Kini koja nije klasifikovana kao pustinja.
Zeleni pojas, iako je samo mala tačka na mapi severne Kine, čini vezu u TSFP (Three-North Shelterbelt Forest Program), velikom projektu masovnog šumskog pošumljavanja i prevencije i kontrole dezertifikacije koji se sprovodi u Kini i ima za za cilj stvaranje zelenog pojasa drveća i šuma koji će štititi severnu i severozapadnu Kinu od pustinjske erozije, vetra i peščanih oluja.
Horćin se prostire na 77,6 miliona mu i proteže se na tri regiona na nivou provincija u severnoj Kini: Unutrašnju Mongoliju, Đilin i Liaoning.
Pre trideset godina, kada je Bao imala 20 godina i udala se za svog današnjeg muža, prvi put je došla u selo Bogt u Naiman Baneru, u Unutrašnjoj Mongoliji.
U selu je tada bilo jedva 30 porodica. Mnoge kuće su imale zidove koji su oštećeni pokretnim peščanim dinama. Uzgajali smo kravu i prodali je do kraja godine da kupimo pirinač da prehranimo porodicu“, rekla je ona, prisećajući se teških godina.
Bao je rekla da su ona i njen muž sadili drveće jer, bez napora na pošumljavanju u borbi protiv dezertifikacije, ne vide nadu da će zaštititi svoje oskudne prinose useva i trave na peščanoj zemlji.
Sa napretkom TSFP-a, radovi na pošumljavanju su napredovali zahvaljujući povećanju finansijske podrške i subvencijama vlade od 2010. godine, privlačeći više lokalnog stanovništva da radi na kontroli dezertifikacije, rekla je Bao, koja je te godine uzela parcelu veće površine i počela veliku mehanizovanu sadnju.
Bao i žitelji njenog sela zajedno su uložili napore da zaštite svoju zemlju i nisu je predali pesku. Umesto toga, sa poboljšanim lokalnim ekološkim uslovima, ljudi su počeli da traže svoju sreću u gajenju stoke.
Sada ima više od 3.000 goveda, preko 2.000 ovaca i više od 300 kamila u selu, koje ima neto prihod po glavi stanovnika veći od 15.000 juana (oko 2.094,7 američkih dolara) godišnje.
Pokrenut 1978. i planiran da bude završen 2050. godine, TSFP je već pomogao u očuvanju zemlje nastanjene ljudima poput Bao na severozapadu, severu i severoistoku Kine, i doveo je do promena u mnogim selima kao što je Bogt.
Kineska vlada ima za cilj da razvije TSFP u potpuno funkcionalan i neraskidiv "zeleni Veliki zid" i ekološku bezbednosnu barijeru u severnoj Kini.
U okviru programa, do kraja 2020. godine određena je i očuvana približna ukupna površina pošumljavanja od 31,74 miliona hektara.
Kad vremenske prilike dozvoljavaju, Bao provodi više od dva sata svakog dana hodajući preko 10 kilometara kroz vegetaciju koju su ona i njen muž zasadili.
Iza zelenila je peščana površina od 20.000 mu koju ona i drugi seljani planiraju da osvoje u budućnosti.
"Zajedno ćemo moći da vodimo ovu bitku za proširenje TSFP", rekla je ona.
