Pisma kao svedočanstvo o životu i nasleđu kineskog atomskog naučnika
Nasleđe nuklearnog fizičara Ćian Sanćianga, koji je odigrao ključnu ulogu u razvoju kineskog nuklearnog programa, proteže se mnogo dalje od atomske bombe koja je eksplodirala pre 59 godina.
Kako piše Sinhua, zbirka od 275 pisama preminulog renomiranog naučnika, poređanih hronološkim redom, nedavno je objavljena u obliku knjige u Pekingu, kao omaž njegovom izuzetnom 79-godišnjem životu i neizbrisivom doprinosu zemlji.
Prvi autor Ge Nengćuan, bivša Ćianova sekretarica, veruje da ova pisma mogu pomoći čitaocima da ponovo otkriju velikog čoveka koji je bio "više od puke slavne naučne ličnosti zaslužne za značajan doprinos nuklearnom istraživanju".
Od osnivanja najviše akademske institucije u zemlji u prirodnim naukama do sistema za izbor kineskih akademika, "ostavio je trajno nasleđe u različitim aspektima ", rekao je 85-godišnji pisac tokom predstavljanja knjige.
Ističući istorijske i istraživačke vrednosti objavljenih pisama, Ge je naveo jedan primer. Četrdesetih godina prošlog veka, nakon pobede u kineskom ratu otpora protiv japanske agresije, Ćian je izneo predloge za razvoj istraživanja atomske energije za nacionalnu odbranu u svojoj prepisci sa predsednicima univerziteta Peking i Tsinghua.
To je definitivno bio veoma težak zadatak za ratom razorenu zemlju u kojoj su čak i telefoni bili luksuz, pa su neki ljudi, stoga, označili Ćiana kao previše "knjiškog". Ali, prema navodima Ge, pisma su bila primer Ćianovog vizionarskog pogleda i njegovog patriotizma kao naučnika.
"Bila sam veoma srećna kada sam dobila knjigu", rekla je Ćian Minsie, ćerka naučnika. "Ova pisma kao da nas vraćaju u dane sa ocem", dodala je.
Ćian je rođen 1913. godine u porodici naučnika u provinciji Džeđijang. Njegov otac Ćian Suantong je bio uticajni lingvista i jedan od pionira Pokreta za novu kulturu 1919. Inspirisan mišlju da doprinese naciji kroz industriju, mladi Ćian je želeo da bude inženjer kada je bio mlad.
Nakon što je diplomirao na Cinghua, otputovao je u Francusku 1937. godine da bi sproveo istraživanje u Kiri laboratoriji Univerziteta u Parizu.
Dobitnik je nagrade Anri de Parvil za fiziku na Francuskoj akademiji 1946. Zajedno sa svojom suprugom He Zehui, koja je takođe poznati naučnik, Ćian je otkrio trodelnu i kvartarnu fisiju uranijuma 1946. i 1947. godine. Zahvaljujući svom radu koji je doprineo dubljem razumevanju nuklearne fizike, Ćian je imenovan za profesora istraživanja od strane francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja, što je prestižna čast koja se retko dodeljuje nefrancuskim naučnicima.
Godine 1948, napuštajući svaki komfor i odlične uslove rada u inostranstvu, Ćian se vratio u Kinu sa suprugom i njihovom šestomesečnom ćerkom. Bio je odlučan da pomogne u izgradnji nove Kine, koja je bila na pomolu.
"Znam da pobeda naroda nije laka stvar i da za potpunu pobedu svako treba da da svoj doprinos. Mnogi rodoljubi sunarodnici su se žrtvovali za ovu stvar. Ako mogu da provedem deo svog života učestvujući u rekonstrukciji zemlje, to će biti 'pobedničko žrtvovanje'", napisao je Ćian na francuskom 1949. svojim učiteljima Žoliou i Ireni Žolio-Kiri, dobitnicima Nobelove nagrade za nauku.
Čen Đianđun, glavni urednik Svetske izdavačke korporacije (World Publishing Corporation), izdavača zbirke pisama, rekao je da neki dokumenti bacaju svetlo na nesalomivi duh naučnika suočenog sa brojnim poteškoćama.
U to vreme, industrijska osnova Kine bila je slaba, a uslovi naučnog istraživanja bili su relativno loši. Ćian je počeo od nule. Organizujući istraživačko osoblje, pokazao je pedantan fokus na fundamentalnim aspektima kao što su razvoj instrumenata za ispitivanje i merenje, izgradnja akceleratora čestica, ekstrakcija uranijuma iz sirovih ruda i prečišćavanje materijala za nuklearno gorivo.
Siao Džigang, profesor na odeljenju za fiziku na Tsinghua, bio je impresioniran Ćianovim intenzivnim naporima da obuči mlade naučnike i podstakne više kineskih istraživača obučenih na Zapadu da se vrate.
"Dok je bio direktor Instituta za modernu fiziku pri Kineskoj akademiji nauka (CAS) tokom 1960-ih godina, Ćian je za samo nekoliko godina proširio fond talenata sa nekoliko, na nekoliko hiljada", rekao je Sjao, napominjući da je ovo dostignuće svedočanstvo o Ćianovom trajnom nasleđu dok je pomagao u obrazovanju nove generacije nuklearnih naučnika.
Ćian je učestvovao u projketovanju i izradi prve kineske atomske i hidrogenske bombe 1960-ih. Organizovao je grupu nuklearnih naučnika za rešavanje ključnih tehnoloških problema u istraživanju i razvoju atomskih bombi i vodoničnih bombi.
Iako je njegova uloga prvenstveno uključivala administrativne dužnosti, pružajući smernice naučnicima, a ne direktno angažovanje u istraživanju, Ćian je s pravom poštovan kao "otac kineske atomske bombe".
Igrom slučaja, na Ćianov 51. rođendan, koji je bio 16. oktobra 1964. godine, kineska atomska bomba je uspešno eksplodirala. Ogroman "oblak pečurka" koji je nastao od eksplozije postao je njegov neobičan rođendanski poklon.
Imenovan je za potpredsednika Kineske akademija nauka 1978. i predsednika Univerziteta Džeđiang 1979. godine.
Ćian je umro od bolesti srca 1992. godine. Sedam godina nakon njegove smrti, 1999, Ćian i još 22 naučnika su nagrađeni nacionalnim medaljama časti za doprinos razvoju atomskih i vodoničnih bombama u Kini.
U jednom intervjuu pred kraj života, na pitanje da li žali zbog odluke da odustane od svog omiljenog laboratorijskog istraživanja radi upravljanja naukom, kineski naučnik i komunista je odgovorio citirajući Karla Marksa: "Ako smo izabrali životnu poziciju u kojoj najviše od svega možemo da radimo za čovečanstvo, nikakvi tereti nas ne mogu savladati, jer su to žrtve za dobrobit svih".
"On je samo razmatrao interese zemlje, a ne svoje", rekao je akademik sa Međunarodne evroazijske akademije nauka Guo Čuanđie.
