Đedović pozvala na javnu raspravu o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije
"Ovakvim planom, koji se pre svega fokusira na 2030. godinu, želimo da pokažemo pravac razvoja našeg energetskog sektora", kazala je Đedović uoči javne rasprave u PKS i dodala da je dokument usaglašavan sa drugim nadležnim ministarstvima, pre svega sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, a održane su i konsultacije sa nadležnim preduzećima u energetskom sektoru.
Ona je dodala i da je plan stavljen na javni uvid pre par nedelja, a predviđeno je da se pored današnje javne rasprave u Beogradu održe i skupovi u Nišu i Novom Sadu.
"Apsolutno smo otvoreni za sve sugestije tokom ovog procesa koji će trajati do 27. jula", rekla je ministarka.
Ona je ocenila da je taj dokument "bitan, ambiciozan i realan", ali je dodala da je bilo ograničenja po pitanju plana dekarbonizacije, pre sevga zbog velikog iznosa sredstava koji je potreban za njegovu realizaciju.
Đedović je navela da su i zemlje EU prepoznale da im za taj proces treba stotine milijardi evra.
"Mi smo napravili plan da bi dostigli ove ciljeve. Kolika su ulaganja potrebna i od strane javnog sektora i privatnog sektora, jer u nacionalnom, integrisanom planu za energiju i klimu moramo da budemo aktivni učesnici svi, ne samo javni sektor nego i privreda i građani", kazala je ona.
Predsednik PKS Marko Čadež kazao je da je Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije jedna od najvažnijih tema kojom treba da se bavi domaća privreda.
"Od nje zavisi budući život naših kompanija. Da li ćemo biti produktivni, da li ćemo biti konkurentni, zavisi da li ćemo moći da plasiramo našu robu proizvedenu ovde na tržišta koja su zahtevna kada je u pitanju energetika, OIE i u pogledu načina na koji se nešto proizvodi", rekao je Čadež.
Dodao je da je bitan i deo koji se bavi rudnim bogatstvima, koja su, kako je ocenio, velika strateška prednost Srbije, ali i regiona.
Podsetio je i da se pojačalo zanimanje ostataka kontinenta za region Balkana, navodeći da je nakon energetskih problema, očigledna potraga za retkim metalima, koji moraju da se nađu kako bi Evropa bili ekonomski nezavisna kao kontinent.
Na skupu je stručni tim predstavio Predlog uredbe o utvrđivanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije, kao i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Predloga uredbe na životnu sredinu.
U raspravi je učestvovalo oko 150 predstavnika najvećih energetskih kompanija u Srbiji, NIS-a, EPS-a, EMS-a, resornih ministarstava, banaka, Univerziteta u Beogradu, ambasada, nevladinih organizacija, stručnjaka strukovnih asocijacija i međunarodnih institucija, među kojima EBRD-a, GIZ-a, UNDP-a.
play_arrow
