Đedović: Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan osnova energetskog sektora
Ministarka je na skupu u Privrednoj momori Srbije (PKS) istakla da će ostvarivanje ciljeva iz INEКP-a doprineti zdravijoj životnoj sredini, sigurnosti snabdevanja i većoj dostupnosti energije kupcima uz više zelene energije.
"Naši ključni ciljevi obuhvataju povećanje učešća OIE u proizvodnji električne energije na 45 odsto, značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu", rekla je Đedović.
Kako je istakla, ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva i gradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući solarne i vetro elektrane ukupnog kapaciteta 3,4 GW, kao i novu gasnu elektranu snage 350 MW.
Prema njenim rečima, ukupne investicione potrebe obuhvaćene u scenariju sa dodatnim merama (WAM) iznose približno 10,72 milijardi evra za javni sektor do 2030, a kumulativne investicione potrebe 27,41 milijardi evra do 2030. godine.
"Ostvarivanje ciljeva iz INEКP treba da donese višestruke koristi našim građanima i privredi kroz povećanje BDP, nove poslove za srpska preduzeća i nova radna mesta, sigurno snabdevanje i dostupnost energije kupcima uz više zelene energije i modernizaciju energetskog sektora u skladu sa evropskim standardima", kazala je Đedović.
Naglasila je i da je integrisani plan jedan od najvažnijih strateških dokumenata kojim se definiše proces energetske tranzicije u Srbiji i da kroz proces javnih konsultacija koje traju do 27. jula ministarstvo želi da čuje mišljenja, sugestije i predloge koji bi doprineli da se na kraju dobije što kvalitetniji plan.
"Očekujemo da ćemo na jesen usvojiti Integrisani plan. Paralelno se radi i nova Strategija razvoja energetike", dodala je ministarka.
Đedović je istakla da je neophodna podrška EU i finansijskih institucija procesu energetske tranzicije u Srbiji kako bi ovaj proces bio finansijski održiv i socijalno pravedan.
"Naravno da nijedna zemlja, koja se decenijama oslanjala na ugalj, pa ni Srbija, nema čarobni štapić kojim svoj energetski miks može da promeni preko noći. Osim toga, iako težimo istim ciljevima kao i zemlje EU, činjenica je da nemamo jednake startne pozicije, ni energetske, ni finansijske", kazala je ministarka.
Naglasila je da je za dekarbonizaciju i uspešnu zelenu tranziciju veoma važno da, kao i članice EU, Srbija ima snažnu i kontinuiranu podršku međunarodnih partnera i finansijskih institucija, kako bi ovaj proces sprovela na finansijski održiv i socijalno pravedan način.
Ona je poručila da donošenjem ambicioznog, ali realnog plana za energetsku tranziciju, Srbija pokazuje da je spremna da radi na povećanju energetske sigurnosti i nezavisnosti, kao i na ispunjenju preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende.
"Mi sledimo evropsku viziju u oblasti energetike, u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo, uvažavajući realnost u kojoj živimo i budućnost kojoj stremimo", navela je Đedović.
Predsednik PКS Marko Čadež rekao je da su energetika i zelena energetska tranzicija najvažnije teme za privredu Srbije i Zapadnog Balkana (ZB) koje se tiču svakog preduzeća pojedinačno.
"Zato je važno da se kroz dijalog uspostavi društveni konsenzus u kom pravcu naša privreda želi da se razvija i postane deo EU", poručio je Čadež.
Ocenio je da ne postoji važnija tema o kojoj privreda treba da razgovara od energetike.
"Ukoliko zelenu energetsku tranziciju ne iskoristimo na pravi način, možemo imati velikih problema kada je u pitanju naša proizvodnja i konkurentnost na međunarodnim tržištima", ukazao je on.
Predsednik PКS je istakao da su ključne reči u definisanju budućeg smera srpske energetike - dijalog, investicije i nove tehnologije.
U pitanju je, naveo je, budućnost domaće, ali i ekonomija regiona i zato je važno da se svi zajedno posvete ogromnom poslu i integrišu domaću i regionalnu privredu u strukture evropske privrede.
"U PКS imamo dobar dijalog između naučnih institucija, privrede i države i to će odlučivati o uspehu, u saradnji sa obrazovnim sistemom koji treba dodatno da prilagođavamo potrebama digitalne i zelene ekonomije", kazao je on.
Čadež je kao važan segment razvoja domaće energetike i energetske nezavisnosti Zapadnog Balkana istakao značaj rudnih bogatstava Srbije i regiona koje, ističe, na održiv način možemo iskoristiti i ponuditi evropskoj industriji.
"Evropa 98 odsto svega što joj je potrebno za zelenu tranziciju uvozi iz Кine i to nije održivo. Mi na Zapadnom Balkanu imamo sve što nam je potrebno i to je veliki resurs kada je u pitanju budućnost regiona", zaključio je predsednik PKS.
play_arrow
