Rongbau - maskota Univerzijade u Čengduu i simbol decenijskih napora za očuvanje pandi
Svetske univerzitetske igre FISU, 31, po redu, otvorene su u jugozapadnoj kineskoj metropoli Čengdu sa maskotom Rongbao koja predstavlja džinovsku pandu, divlju životinju koja je blisko povezana sa tim regionom, prenosi Sinhua.
Kineska džinovska panda u fokusu je intenzivnih napora za očuvanje ugroženoh vrsta već decenijama, od 1963. godine, kada je oformljena prva grupa rezervata džinovskih pandi, do izgradnje nacionalnog parka džinovskih pandi u Kini poslednjih godina. Kao rezultat toga, zabeležen je značajan oporavak populacije te životinje koja se sada umesto u “ugrožene vrste” svrstava u “ranjive” vrste.
Panda, koja je među Kinezima opšte priznata kao "nacionalno blago", može se pohvaliti trajnim šarmom i privlačnošću širom sveta, što je jasno oličeno u uspehu maskote Svetskih univerzitetskih igara u Čengduu FISU. Pored toga, višedecenijski napori Kine da očuva vrstu i njena staništa poslužili su kao još jedna paradigma zaštite biodiverziteta za ceo svet.
Krajem maja, panda Sinsin je rodila mladunče u centru za džinovske pande Šenšuping u nacionalnom rezervatu prirode Volong, provincija Sečuan. To je prvo mčadunče pande rođeno ove godine u uslovima zatočenioštva, u tom centru. Osoblje centra budno motri na desetak trudnih pandi danonoćno.
Kina je počela da uzgaja pande u zatočeništvu u svojim zoološkim vrtovima još 1953. godine.
Istraživački tim na čelu sa Džang Heminom posvetio je oko 13 godina tragajući za velikim otkrićima na planu podsticanja pandi uzgojenih u zatočeništvu da se pare, kao i poboljšanju stope preživljavanja mladunaca.
Zahvaljujući nemilosrdnim naporima generacija istraživača, kineske tehnologije uzgoja u zatočeništvu su tokom godina ostvarile izuzetan napredak, povećavajući populaciju vrste u zatočeništvu sa početnih 10 pandi na više od 670 koliko ih je sada.
Međutim, ovo je još daleko od krajnjeg cilja naučnika. "Gajenje u zatočeništvu nije kraj. Najbolja zaštita za džinovske pande je da ih pustite nazad u prirodu", rekao je Džang.
Godine 2010, 15-člani istraživački tim na čelu sa Vu Daifuom, direktorom baze Volong Hetaoping Kineskog centra za očuvanje i istraživanje džinovskih pandi, započeo je svoj decenijski projekat obuke pandi da žive i razmnožavaju se u divljini.
Njihov prvi pokušaj uključivao je četiri zarobljene džinovske pande. Do danas, 11 pandi uzgojenih u zatočeništvu prošlo je obuku i pušteno je u divljinu od strane Kineskog centra za očuvanje i istraživanje džinovskih pandi, dok je šest ženki pandi poslato da se pare sa divljim pandama.
U budućnosti, Kina će nastojati da godišnje pušta tri do šest pandi iz zatočeništva u divljinu i postepeno će uspostaviti banku genetske germplazme divljih džinovskih pandi kako bi povećala genetsku raznolikost vrsta.
Poslednji netaknuti dom kineskih divljih pandi je dugačak i uzan pojas šumom prekrivene divljine koja se proteže od istočne ivice Kinghai-Tibetanske visoravni do planina Ćinling.
"U protekle dve do tri decenije, zajedničkim naporima vlade, naučnika i međunarodne zajednice, smanjenje područja divljih staništa i divlje populacije džinovskih pandi postepeno je zaustavljeno, a došlo je i do značajnog oporavka u obe brojke", rekao je Li Šeng, istraživač na Školi prirodnih nauka Univerziteta u Pekingu.
Kina je 2017. započela svoj pilot rad na izgradnji sistema nacionalnog parka za džinovske pande, a 2021. godine zvanično je uspostavljen Nacionalni park za džinovske pande koji pokriva oko 27.000 kvadratnih kilometara u tri provincije.
U okruzima Pingvu i Điudžaigou, pande iz dva mesta su dugo imale poteškoća pri sparivanju zbog krivudavih planinskih puteva i čestih ljudskih aktivnosti.
Ali sada, pošto nacionalni park pomaže u integraciji njihovih staništa, krivudave puteve su zamenili tuneli, a okolna vegetacija se postepeno oporavila, omogućavajući divljim životinjama kao što su pande i takin da se slobodno kreću po padinama.
Okrug Baoking u Sečuanu, gde su džinovske pande prvi put otkrivene, zatvorio je više od 20 hidroelektrana i sve rudnike unutar nacionalnog parka kako bi divljim životinjama pružio bolje životno okruženje.
Sada seljani često primećuju divlje pande i u svakodnevnom životu.
"Mi štitimo džinovsku pandu ne samo da bismo zaštitili ovu pojedinačnu vrstu, već i da bismo zaštitili ceo ekosistem", rekao je Džang Ćian iz odeljenja za zaštitu divljih životinja i močvara pokrajinskog biroa za šumarstvo i travnjake.
Džinovska panda je sada vodeća vrsta za globalnu zaštitu biodiverziteta. U okviru nacionalnog parka za džinovske pande često se mogu primetiti retke vrste divljih životinja, uključujući snežne leoparde i čupave jelene, kao i nove podvrste divljih biljaka.
U džinovskoj pandi Rongbao, 31. Svetske univerzitetske igre FISU zaista imaju maskotu za koju vredi navijati, zaključuje Sinhua.
