Memorijalni centar Srebrenica: Smanjen broj slučajeva negiranja genocida

Devedeset slučajeva negiranja genocida u Srebrenici zabeleženo je od maja 2022. godine do maja ove godine u medijskom prostoru BiH i regiona, navedeno je u Izveštaju o negiranju genocida, kojeg je objavio Memorijalni centar Srebrenica.

Primetno je smanjenje broja slučajeva negiranja genocida u poređenju s prošlogodišnjim izveštajem, u kojem su zabeležena 693 slučaja negiranja genocida.

"Istraživanja koja su sprovedena za 2023. godinu ukazuju na to da su Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice i Miodrag Linta, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dalje glavni negatori genocida", stoji u izveštaju.

Među onima koji negiraju genocid su i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, Radovan Kovačević, delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i portparol SNSD-a, kao i Nenad Kecmanović, penzionisani profesor i bivši savetnik Milorada Dodika.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodi se u izveštaju, u odnosu na prethodni period, kada je osam puta poricao genocid, u ovom izveštajnom periodu jednom je negirao genocid, govoreći da je u Srebrenici počinjen zločin, ali ne genocid.

Genocid u Srebrenici, dodaje se, negirali su i tabloidi iz Srbije "Alo" i "Informer".

"Političari u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska i dalje su najprisutniji u poricanju genocida u Srebrenici tokom 2023. godine, a kao platformu najčešće koriste javne državne medije sa sedištem u Banjaluci", navedeno je u publikaciji.

U 53 slučaja se radilo o poricanju srebreničkog genocida, u 26 slučajeva o njegovoj relativizaciji, podrška počiniocima genocida je evidentirana u devet slučajeva, a priznavanje zločina, ali ne i genocida, u dva slučaja.

U izveštaju se navodi da se primećuje trend u brojnim srpskim medijima da se manje pažnje posvećuje kontekstu devedesetih godina.

"Tokom izveštajnog perioda napadi i govor mržnje usmereni prema albanskim stanovnicima s Kosova bili su češći. Trenutna politička klima takođe utiče na intenzitet i učestalost rasprava o pitanju genocida u Srebrenici među istaknutim ličnostima u Srbiji", piše u izveštaju.

Vlasti u Beogradu se, kako je ocenjen, pretežno koncentrišu na trenutne proteste u glavnom gradu Srbije i nerešene odnose Beograda i Prištine.

Važan deo ovogodišnjeg Izveštaja o negiranju genocida u Srebrenici je o praćenju procesuiranja onih koji krše Zakon o zabrani negiranja genocida i veličanja osoba presuđenih za ratne zločine, koji je u leto 2021. godine nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko.

Konstatuje se da Tužilaštvo BiH nije podiglo nijednu optužnicu u vezi sa ovim krivičnim delom u BiH.

Izvještaj o negiranju genocida 2023. godine je objavljen u okviru projekta "Istina, dijalog, budućnost", koji sprovodi Memorijalni centar Srebrenica od 2021. godine.