On je novinarima nakon sastanka kazao da će "ukoliko nastave kao danas vladu formirati brže nego što to zakon nalaže".
Spajić je saopštio da danas nije bilo reči o raspodeli resora, niti specijalnih zahteva.
Rekao je da je svako iskazao svoj stav i da je počelo bolje od očekivanja.
Formalne razgovore obavio je sa čelnicima Demokratske Crne Gore, manjinskih stranka i Socijalističke narodne partije.
Spajić je u formalne pregovore uključio i prosrpsku koaliciju nedavno rasformiranog Demokratskog fronta (DF) sa kojima će razgovarati kasnije danas. Uoči početka razgovora iz Ambasade SAD saopšteno je da je njihov stav po pitanju učešća u novoj vladi ostao nepromenjen. Pojedini analitičari i mediji su prethodnih dana tvrdili da su SAD spremne da prihvate bivši DF u vladi ako Spajić ne bi garantovao da će imati kontrolu nad kompletnim bezbedonosnim sektorom kako informacije ne bi curele.
"Podržavamo brzo formiranje vlade koja je privržena evroatlantskim vrednostima i reprezentuje multikulturnu Crnu Goru. Vladu čiji bi članovi osudili rusku agresiju, zalagali se za teritorijalni integritet Ukrajine i podržavali sankcije EU Rusiji, jačali aktivno učešće Crne Gore u NATO-u, štitili prava manjina i podržavali suverenitet susednih zemalja, uključujući Kosova", kazali su Pobjedi iz ambasade SAD.
SAD su ranije saopštile da taj savez "ne može biti partner Vašingona", te da očekuju "stabilnu vladu privrženu evroatlanskim vrednostima".
Mandatar ima rok od 90 dana da sastavi kabinet i predloži program rada buduće vlade.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović dao je 10. avgusta mandat za sastav nove vlade lideru Pokreta Evropa sad (PES) Milojku Spajiću navodeći da je tokom konsultacija sa predstavnicima političkih stranaka dobio uverenje da ga podržava 44 od 81 poslanika u crnogorskom parlamentu.
Analitičari u Podgorici ocenjuju da formiranje nove crnogorske Vlade neće ići lako i brzo, jer se proces pregovaranja svodi na pitanje podele resora i funkcija, odnosno zadovoljavanja partijskih interesa.
