Kina: Život u harmoniji sa divljim životinjama
Ovog leta Sue Bojuan, student doktorskih studija na Školi za životnu sredinu Univerziteta Tsinghua, preselio je svoju laboratoriju iz kampusa na izvor reke Jangce.
Kako piše Sinhua, ovaj 24-godišnjak je formirao grupu sa četvoro školskih drugova i zajedno su otputovali u nacionalni park Sanđiangjuan da sprovedu terenska naučna ispitivanja i istraživanja.
Područje Sanđiangjuan (Izvor sa tri reke) je dom reka Jangce, Žuta i Lančang. Poznato je kao kineski "vodotoranj".
Na prosečnoj nadmorskoj visini većoj od 4.700 metara, Nacionalni park Sanđiangjuan je najviši nacionalni park na svetu. Pokriva ukupnu površinu od 190.700 kvadratnih kilometara i može se pohvaliti jednom od najvećih koncentracija biodiverziteta na velikim nadmorskim visinama u svetu. U parku sada živi više od 70.000 tibetanskih antilopa, koje su postale znak raspoznavanja za park. To je velika razlika u odnosu na manje od 20.000 koliko ih je bilo 1990-ih.
Oblast Sanđiangjuan sadrži različite tipove geoloških terena kao što su glečeri, travnjaci i pustinje, i dom je retkih divljih životinja uključujući snežne leoparde, tibetanske antilope i divlje jakove.
Po dolasku u tu oblast, Sue i ostali članovi grupe bili su šokirani ogromnom raznolikošću zemljišta i divljih životinja.
"Divlje životinje koje žive na ovoj snežnoj visoravni su pravi domaćini ovde. A mi smo samo gosti u njihovom domu", rekao je Sue.
Pored terenskog istraživanja i studija, studenti su imali važan zadatak: da istraže uslove života mrkih medveda u oblasti Sanđiangjuan i pronađu načine kako da ljudi i mrki medvedi koegzistiraju u harmoniji.
Otkako je nacionalni park Sanđiangjuan započeo pilot operaciju 2016. godine, lokalne vlasti su povećale napore da zaštite retke divlje životinje, a broj mrkih medveda od tada beleži značajan rast.
U međuvremenu, oblast mora da smisli načine da spreči mrke medvede da provaljuju u domove stočara i da uravnoteži lokalnu društvenu upravu i ekološku zaštitu.
"Ranije sam mogao sam da izlazim na ispašu. Ali sada moram da idem zajedno sa drugima jer ima više mrkih medveda", ispričao je jedan stočar.
Istraživačka grupa je sprovodila terensko istraživanje više od mesec dana i otkrila da su uslovi pogodni za mrke medvede slični onima koje vole seljani u nekoliko okruga Jušu tibetanske autonomne prefekture u severozapadnoj kineskoj provinciji Ćinghaj. To znači da se ljudi i medvedi u toj oblasti u velikoj meri preklapaju u pogledu svojih preferiranih životnih prostora.
"Dilema se može rešiti postavljanjem objekata za praćenje, kao što su infracrvene kamere, kako bi se snimalo kretanje mrkih medveda, kao i izgradnjom ograda oko pastirskih kuća", rekao je drugi član te grupe doktoranata Čen Điehao.
Tokom terenske istrage, Čen je često nailazio na divlje životinje. Otkrio je da većina životinja ne pokazuje znake panike kada naiđu na ljude.
"Oblast Sanđiangjuan je naš zajednički dom. Sve dok smo voljni da cenimo i štitimo divlje životinje, možemo da živimo sa njima u harmoniji", rekao je on.
