Srbija ima više od 11.000 bujičnih vodotokova, raste opasnost od poplava

U Srbiji ima više od 11.000 bujičnih vodotokova, a zbog klimatskih promena koje donose obilnije padavine i eroziju zemljišta bujične poplave će biti sve češće i veće, ocenila je Milica Caković, istraživač-saradnik na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

"Problem poplava nije samo problem velikih gradova i velikih reka koje kroz njih protiču. Kada govorimo o bujičnim poplavama, ključ je pre svega u prevenciji, i to tamo gde one najčešće nastaju – u brdima i planinama", istakla je Caković u autorskom tekstu za portal Klima101.

Istraživanja su otkrila između 11.500 i 12.500 bujičnih vodotokova na području Srbije. Većina zabeleženih bujičnih poplava dogodila se južno od reka Save i Dunava, a posebno su pogođeni slivovi Kolubare i Zapadne Morave, Južne i Velike Morave.

U periodu od 1915. do 2019. na teritoriji Srbije registrovane su 2.122 bujične poplave, u kojima je život izgubilo 193 osobe, ali se ti podaci odnose samo na dokumentovane bujične poplave.

Kritični periodi za Srbiju su kraj proleća, zbog najintenzivnijih padavina i kraj zime, zbog otapanja snega i jakih kiša.

Međutim, istorijski podaci ukazuju na to da su se bujične poplave događale i tokom letnjih meseci, u sušnim periodima, kada je struktura zemljišta poremećena i kada je ono veoma podložno eroziji, navela je Caković, podsećajući da se jedna od takvih letnjih bujičnih poplava desila u Beogradu u julu 1999, u slivu Topčiderske reke.

Caković ističe da su, za razliku od rečnih poplava kada se mogu pratiti porast vodostaja i preduzeti pravovremene mere zaštite, bujične poplave nepredvidive.

Uređivanje oblasti u najvišim delovima slivova, gde se aktivira bujični talas, ključno je u zaštiti od bujičnih poplava, pored zaštite donjih, naseljenih delova sliva.

"Na raspolaganju su nam različite strategije zaštite. Nije u pitanju samo izgradnja pregrada, kanala ili nasipa – u borbi protiv bujičnih poplava korisno oruđe čine i akcije kao što su pošumljavanje ili obnova poljoprivrednog zemljišta, ali i čitav niz drugih mera", objašnjava Caković.

Kao primer dobre prakse navela je projekat zaštite veka na području Grdeličke klisure i Vranjske doline, sproveden sredinom 20. veka.

Naime, usled intenzivne eksploatacije šuma, kao i brojnih neuređenih bujičnih slivova, ovo područje bilo je pretrpelo značajne ljudske gubitke i materijalne posledice zbog poplava. Takođe, u pitanju je bilo područje važnih međunarodnih saobraćajnica koje su često bile pogođene prekidima saobraćaja usled bujičnih poplava, odrona i klizišta, a koji bi trajali i do 15 dana.
 
"Kao odgovor na ove izazove, izgrađen je niz tzv. tehničkih objekata (pregrade, pragovi…) koji su uticali na smanjenje erozije, ali je paralelno sa tim sprovedeno i planirano pošumljavanje i prateći biološki i biotehnički radovi na površini od oko 120.000 hektara i usvojena zabrana kresanja lesnika i ispaše stoke", navela je Caković. Dodala je da su kasnija istraživanja pokazala da je ovaj niz mera drastično uticao na smanjenje erozionih procesa, kao i na učestalost bujičnih poplava.

Usled klimatskih promena, sve su učestalije i intenzivnije kišne epizode, koje imaju direktan uticaj na rastući trend bujičnih poplava.

Istraživanje koje je sprovela Evropska agencija za zaštitu životne predviđa da će klimatske promene dovesti do većeg intenziteta kiše u većem delu Evrope, što bi povećalo rizik od bujičnih poplava.

Ovo istraživanje posebno izdvaja ranjivost od obilnih kiša tokom zime i leta na području centralne i istočne Evrope, gde se predviđa povećanje i do 35 odsto do kraja veka, dok se na ovom delu južne Evrope predviđa povećanje do 25 odsto.

"S obzirom na veliki broj bujičnih slivova na području Srbije, kao i na već poznate scenarije za budućnost, neophodna je bolja angažovanost u prevenciji razornih efekata bujičnih poplava. Pored mera zaštite zemljišta i slivova, potrebno je uspostaviti i efikasan sistem za upozorenja. Uz adekvatnu obučenost stanovništva, postojala bi velika šansa da se smanji broj ljudskih žrtava tokom poplavnih talasa", istakla je Caković.