Eskobar: SAD pozivaju Beograd i Prištinu da ozbiljno shvate obaveze iz sporazuma

Sjedinjene Države zatražile su od Kosova i Srbije, uoči naredne runde dijaloga 14. septembra, posvećenost konkretnim obavezama u vezi sa sporazumom o normalizaciji odnosa dve strane, kao i aneksom o njegovoj primeni, izjavio je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar.

Američki diplomata ukazao je da od Aljbina Kurtija, u nedavnom telefonskom razgovoru, nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji i njegovog aneksa, kako je predsednik Vlade Kosova u ponedeljak objavio na društvenoj mreži "X", objavio je Glas Amerike (VOA).

"A to, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje Nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini onoga na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga", rekao je Eskobar u intervjuu srpskom i albanskom servisu Glasa Amerike.

Kako je najavila Evropska spoljnopolitička služba (EEAS), kosovski premijer Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Briselu će se sutra sastati sa posrednicima u dijalogu diplomatama Žozepom Borelom i Miroslavom Lajčakom a teme razgovora su primena Sporazuma na putu normalizacije, kao i aktuelna pitanja.

Eskobar je podsetio da su već vidljive posledice koje bi mogle nastupiti - ukoliko Kosovo i Srbija propuste priliku za normalizaciju odnosa.

"Reč je o merama koje je uvela Evropska unija koje se ogledaju u nemogućnosti napretka u nekim od mehanizama pristupnog procesa – koje su prilično ozbiljne. Iako ih Kosovo označava kao sankcije – tu nije reč o pravim kaznenim merama. Za Srbiju bi to takođe bilo veoma slično", rekao je Eskobar.

Kada je reč o Kosovu radi se i o mogućnostima za nova priznanja, donatorske konferencije, strateški bilateralni dijalog sa SAD i bliski odnos sa NATO, dodao je.

"Nažalost, ukoliko ne bude napretka - sve to će biti propušteno ove godine. I za Srbiju će biti vrlo slično. Mislim da će Evropska unija želeti da vidi jasne signale o zainteresovanosti za primenu sporazuma o normalizaciji dok budu razmatrali u kolikoj meri je Srbija napredovala u pristupnom procesu", precizirao je Eskobar.

Prema njegovim rečima, SAD nastavljaju snažnu podršku dijalogu, koji predvodi Evropska unija.

"Vidimo ga kao način za ostvarivanje mirnih i produktivnih odnosa između Kosova i Srbije. Imajući u vidu činjenicu da je u februaru i martu postignut važan dogovor o normalizaciji - strane u procesu želimo da zamolimo da ozbiljno shvate obaveze iz tog sporazuma kako bi napredovale u ispunjavanju postojećih i ranijih obaveza. Želimo da se napredak u okviru dijaloga i Ohridskog sporazuma ostvari tokom ove godine", ukazao je Eskobar, dodavši da se u četvrtak očekuje neki vid napretka.

Američki diplomata je rekao da je Ohridski sporazum, koji su strane postigle, veoma širokog obima i istorijski, da se radi o istinskom sporazumu o normalizaciji po evropskim merilima, i prilici za napredak jer dve zemlje proces integracija mogu da usklade sa evropskim strukturama.

"Dakle, obema zemljama pruža mogućnost da napreduju u ostvarenju strateških ciljeva - evropskih integracija. Međutim, od njegovog postizanja, bili smo svedoci niza eskalacija i beskorisnih aktivnosti koje su stopirale napredak", rekao je on.

Istakao je i da je potrebno prevazići sve izazove aktuelne od marta i izrazio uverenje da je to moguće.

"Nadamo se da će ispunjavanjem odredbi i rešavanjem otvorenih pitanja biti moguće zaključiti sve izazove u koje spadaju izbori, registarske tablice, lične karte i druge teme koje bi mogle biti izvor eskalacije. To je zaista važno zbog rešavanja čitavog spektra pitanja, rekao je on.

Eskobar je podsetio u čemu se ogledala eskalacija. Rekao je da su SAD prihvatile inauguraciju gradonačelnika posle izbora na severu Kosova na kojima je izlaznost bila tri odsto, a bile su uverene da se neće preduzimati kontroverzne mere.

"Međutim, uprkos obećanjima i našoj podršci Kosovu - bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom, odlučili su da preuzmu neke od opštinskih zgrada. Ukazivali smo vlastima Kosova da nema potrebe za Ukazivali smo vlastima Kosova da nema potrebe za eskalacijom tenzija postavljanjem gradonačelnika u te zgrade. Kada je o srpskoj strani reč, veoma smo zabrinuti zbog činjenice - iako je 90% demonstranata bilo mirno, zbog prisustva onih koji su bili veoma nasilni. Koji su došli pripremljeni da naštete policiji i KFOR-u, a u neredima su povređeni i pojedini novinari", rekao je on.

Ukazao je da su SAD zabrinute zbog toga što na Kosovu nema koordinacije u vezi sa upotrebom jedinica specijalne policije, eksproprijacije i planiranog iseljavanja nekih od institucija iz Vladinih zgrada koje predvode Srbi.

"To su pitanja u vezi sa kojima bi trebalo voditi računa u kontekstu dijaloga. Pozivamo obe strane da sve to bude koordinisano sa međunarodnom zajednicom", rekao je američki diplomata.

Rekao je da je pogrešna teza da Zapad prema Srbiji sprovodi takozvanu politiku umirivanja, i da pokušava da je privoli na svoju stranu na račun njenih suseda.

"Takva teza se učestalo pojavljuje. Činjenično je pogrešna jer smo prihvatili i priznali ishod izbora na Kosovu – uprkos izlaznosti od 3 odsto. Saglasili se sa uspostavljanjem lokalnih vlasti i gradonačelnika. Pozdravili njihovu prijavu za članstvo u Savetu Evrope i uvođenje vizne liberalizacije. Srbija, sa druge strane, ništa od toga nije podržala. Uz to sankcionisali smo šefa srpske Bezbednosno-informativne agencije. Tako da bih želeo da znam, kako smo to prema tvrdnjama kritičara, podržali Srbiju? To je netačno i predstavlja dezinformaciju", rekao je on.

Odgovarajući na pitanje da li bi najave da će u Srbiji biti uskoro održani izbori mogle da utiču na eventualni dogovor Kosova i Srbije Eskobar je rekao da ne bi to trebalo da se dogodi.

"Sporazum nisu postigli Vučić i Kurti, već Srbija i Kosovo. Sporazumi ostaju na snazi bez obzira na to ko je na vlasti, rekao je on.

Po njegovim rečima potrebna je politička volja obe strane da sprovedu svoj deo sporazuma koji je već postignut, i da se tu radi o pravnoobavezujućim sporazumima za čiju primenu su odgovorni pojedinci i vlade.

U osvrtu na izjavu šefa NATO da prema sporazumu Kosova i Alijanse iz 2013. u vezi sa razmeštanjem Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u severnom delu Kosova svaki potez uključujući raspoređivanje policije mora biti koordinisan sa NATO-om, Eskobar je rekao da se radi o veoma važnom zahtevu.

"Radi se o zahtevu koji je veoma važan. Misija KFOR-a deli odgovornost za očuvanje bezbednog okruženja na Kosovu. Isto važi za misiju Evropske unije, EULEKS. Nadamo se da kosovske vlasti vide međunarodnu zajednicu, posebno NATO, kao važnog partnera sa kojim treba da se konsultuje i koordinira. Nastavićemo da tražimo od Vlade Kosova da ostane u bliskom kontaktu sa NATO i KFOR na terenu. Važno je sprečiti bilo kakav vid pogrešnih procena, rekao je on.

Rekao je da SAD podržavaju svaki način koji je u skladu sa Ustavom kako bi se održali izbori na severu Kosova, i da traže od srpske strane da učestvuju na izborima ako budu raspisani.

Smatra da su ostavke gradonačelnika na severu Kosova brži i bolji put nego predlog o peeticiji kojim bi mogli da se smene, i rekao je da sAD vrlo pažljivo prate situaciju.

U osvrtu na pregovore o novoj crnogorskoj vladi, Eskobar koji je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, je rekao da posvećenost evropskom putu, članstvu u NATO-u i borbi protiv korupcije ne ispunjava svaka stranka u tamošnjem političkom spektru.

"Međutim, verujem i da predsednik (Jakov) Milatović i mandatar (Milojko) Spajić dele te ciljeve i izazov je da bi trebalo da sastave vladu od stranaka za koje veruju da će ih ispuniti.