Klimatske promene najveći globalni izazov za građane Srbije

Većina građana Srbije vide klimatske promene kao najveći globalni izazov s kojim se svet danas suočava i smatraju da je za to najodgovorniji čovek, a kao najčešću posledicu izmenjenih klimatskih uslova vide zagađenje vazduha, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela mreža organizacija Zelena stolica.

Klimatske promene su najveći globalni izazov za tri 77 odsto učesnika istraživanja, zatim ekonomska kriza 47 odsto i nejednakost u svetu 41 odsto.

Više od dve trećine anketiranih je reklo da oseća posledice i smatra da klimatske promene utiču na njihov svakodnevni život, a kao najčešću posledicu na lokalnom i nacionalnom nivou tri četvrtine je navelo zagađenje vazduha.

Kao najznačajnije probleme ispitanici su najčešće navodili i povećanje temperature (57 odsto), ekstremne vremenske nepogode (54 odsto) i nestanak biljnih i životinjskih vrsta (53 odsto).

Istraživanje " Šta građani Srbije misle o klimatskim promenama?", u kojem je učestvovalo 1.130 onlajn ispitanika u periodu od 15. jula do 15. avgusta, pokazalo je i da građani Srbije nisu zadovoljni naporima koje država ulaže u borbu protiv klimatskih promena, kao ni svojih lokalnih vlasti.

Ipak, samo jedna trećina ispitanika je aktivna u nekoj organizaciji u svojoj lokalnoj samoupravi.

Više od polovine anketiranih vidi državne institucije kao najodgovornije za bavljenje izmenjenim klimatskim uslovima, a 86 odsto njih smatra da se država ne bavi dovoljno tim problemom.

Četvrtina ispitanika je navelo i kompanije, "čime pokazuju svest o odgovornosti kompanija za industrijsko zagađenje i potrebom da kompanije tranformišu svoje poslovanje priključe se borbi protiv klimatskih promena", navodi se u istraživanju.

Gotovo polovina ispitanika smatra da pridruživanje Srbije Evropskoj uniji može da pomogne u borbi protiv klimatskih promena.

Što se informisanosti tiče, gotovo svi anketirani su čuli za termin "klimatske promene", ali je samo 55 odsto ispitanika čulo za Zelenu agendu, i to najvećim delim stariji od 65 godina, dok većina mladih nije upoznata sa tim.

Najčešće se informišu pitem internet portala i društvenih mreža, a dve trećine ispitanika veruje u naučne podatke o klimatskim promenama.

Četiri petine anketiranih smatra da je "čovek najzaslužniji za nastanak klimatskih promena", a dve trećine da na klimatske promene utiče razvoj industrije. Da ekonomski razvoj može biti održiv veruje 40 odsto ispitanika.

Četiri petine ispitanika je lično zabrinuto zbog uticaja klimatskih promena, koji više prepoznaju stariji i ljudi iz seoskih sredina.

Najveći broj ispitanika smatra da su s jedne strane obrazovanje, informisanje i podizanje svesti, a sa druge upravljanje otpadom, smanjenje upotrebe plastike i reciklaža najvažnije aktivnosti koje će sigurno doprineti smanjenju posledica klimatskih promena.

Autori sitraživanja su istakli da je potrebno raditi na stalnom podizanju svesti građana u vezi s klimatskim promenama, uz korišćenje isključivo naučno utvrđenih činjenica o klimatskim promenama, s fokusom na razumevanje uzročno-posledičnih veza .

Takođe je, kako su zaključili, potrebno pojačati pritisak na državne institucije da ubrzaju izradu i usvajanje neophodnih dokumenata i akcionih planova za sprečavanje i/ili ublažavanje posledica izmenjenih klimatskih uslova, kao i pojačana saradnja sa organizacijama civilnog društva.

Istraživanje je realizovano kao aktivnost na projektu "Gradovi spremni za klimatske promene" mreže Zelena stolica okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).