Save Soil: Svet ne prepoznaje zdravlje zemljišta u borbi protiv klimatskih promena

Ključni nalaz izveštaja pod naslovom "Rešenje umesto žrtve: Integracija zdravlja zemljišta u Nacionalno utvrđene doprinose za ublažavanje klimatskih promena“, jeste da više od 70 odsto zemalja ne navodi zemljište kao alat za ublažavanje klimatskih promena u svojim NDC planovima.

Sejv soil upozorava da je reč ozbiljnom propustu jer je potencijal zemljišta kao ponora ugljenika odavno dokumentovan i priznat i dodaje da je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu 2021. godine navela da su zemljišta drugi najveći ponor ugljenika na svetu, odmah iza okeana.

Ističući ogroman potencijal zemljišta za skladištenje ugljenika, u izveštaju se ukazuje da bi do 27 odsto potrebnih smanjenja emisija, kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod dva stepenea Celzijusova, moglo da se postigne obnavljanjem zdravlja poljoprivrednog zemljišta.

Takođe izveštaj ukazuje da zemljišta širom sveta sadrže 45 odsto više ugljenika nego što se ranije procenjivalo i da obnavljanje zdravlja zemljišta kroz regenerativne prakse može da smanji emisije povezane sa đubrivima i do 80 odsto do 2050. godine.

Kada je reč o Srbiji, ažurirani NDC predviđa smanjenje emisija za 40,1 odsto do 2035. godine i obavezuje se na usklađivanje sa klimatskom politikom EU. Međutim, strategija zdravlja zemljišta nije jasno definisana uprkos sve češćim sušama i poplavama koje su od 2000. godine nanele štetu veću od 10 milijardi evra, navodi se i naglašava da bi uključivanje praćenja i obnove zemljišta u klimatski okvir ojačalo otpornost poljoprivrede, vodnih i prehrambenih sistema.

Sejv soil ukazuje i da poljoprivreda, koja čini gotovo 30 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ima potencijal da postane značajan izvor vezivanja ugljenika, ali to  još nije prepoznato u NDC dokumentima koji primarno tretiraju transformaciju energetskog i transportnog sektora kao glavna rešenja za mitigaciju (ublažavanje). 

Nasuprot tome, degradirana zemljišta postaju izvori emisija ugljenika. Izveštaj navodi da bi oslobađanje samo jedan odsto ugljenika sadržanog u zemljištima Evrope bilo ekvivalentno godišnjim emisijama jedne milijarde automobila. Globalno, 40 odsto zemljišta na planeti je degradirano.

Glavna naučna i savetnica za politike u pokretu Sejv soil, Praveena Sridhar ocemila je da "svet ima 45 odsto veći nego što se očekivalo bankovni depozit ugljenika – doslovno pod nogama – ali  trenutni planovi za klimatsku mitigaciju uglavnom ne prepoznaju zdravlje zemljišta kao moćno i isplativo klimatsko rešenje što ono jeste".

Ona je pozvala donosioce odluka da hitno daju prioritet zdravlju zemljišta kroz regenerativne poljoprivredne prakse u okviru svojih strategija za klimatsku mitigaciju i finansiranje rekavši da to može uključivati jednostavne prakse.

Prema najnovijim izveštajima Britanskog ekološkog društva (2025) i Svetske banke (2024), regenerativne poljoprivredne tehnike poput celogodišnje pokrivenosti zemljišta, raznovrsnih plodoreda i integrisanog stočarstva pokazuju snažne dokaze da poboljšavaju strukturu zemljišta, sadržaj organske materije i biološku aktivnost – sve ključne pokazatelje zdravlja zemljišta, dodaje Sejv soil.